Dorćol Plac sutra postaje koncertna dvorana za BupBap

U foajeu Beogradske filharmonije, prostoru u kojem publika inače čeka da uđe u veliku salu, violinistkinja Tijana Milošević je danas najavila festival koji sutra otvara sasvim drugačiji prostor: Dorćol Plac. Bup Bap, festival Beogradske umetničke platforme, počinje 29. septembra u 20 časova koncertnim performansom „Između svetova”, spojem muzike, teatra, plesa i video umetnosti, i traje do 15. oktobra na više lokacija u gradu.

Koncept i violinu potpisuje sama Milošević, režiju Nikola Zavišić, a uz nju na sceni sviraju Mirjana Nešković, Boris Brezovac, Nevena Kostić, Nemanja Stanković, Srđan Sretenović, Ognjen Popović i Dejan Sinadinović, dok plesni deo nose Una Đelošević, Jelena Lončar i Jakša Filipovac. Otvaranje nosi i svetsku premijeru: delo koje Tanjug i Press.rs navode pod nazivom „Melodija prihvatanja”, a portal Dan u Beogradu kao „Melodije prihvatanja”, u jednini ili množini, u pitanju je nova kompozicija Juga Markovića, napisana baš za ovu priliku.

Marković je kompozitor čija karijera već izvesno vreme teče uglavnom u Nemačkoj, i to je prvo o čemu Milošević govori kad ga predstavlja.

„Marković dosta radi, okrenut je Nemačkoj i tu ima zavidnu karijeru, a za ovu priliku je napravio sponu između Šenbergove ‘Preobražene noći’ i ‘Priče o vojniku’ Igora Stravinskog i uradio kompoziciju za violinu, klavir i čelo”, rekla je Milošević, stojeći u foajeu filharmonije, dok je iza nje odzvanjala najava sledećeg koncerta.

Zašto baš Šenberg i Stravinski?

Par koji je Marković uzeo za oslonac nije nasumičan izbor. Šenbergova „Preobražena noć” i Stravinski „Priča o vojniku” su, svaka na svoj način, dela koja su u trenutku nastanka lomila ono što se tada podrazumevalo pod komornom muzikom: jedno gudačkim sekstetom koji zvuči kao orkestar, drugo pozorišnim komadom koji koristi svega sedam instrumenata. Da mladi kompozitor danas gradi most baš između njih dvoje govori više o tome kako BupBap sebe pozicionira nego bilo koja rečenica iz najave: festival ne beži od kanona ranog dvadesetog veka, nego ga koristi kao odskočnu dasku za nešto novo, umesto da ga tretira kao muzej.

To je i rizik. Festival koji svoje otvaranje gradi na spoju kanonske referentnosti i savremene porudžbine mora da isporuči oboje, i referencu i porudžbinu, a ne samo najavu da postoje. Sudeći po sastavu izvođača, koji spaja gudače, klavir i plesni ansambl na jednoj bini, ambicija je jasna. Da li performans zaista drži obećanje koje najava daje, pokazaće tek sama večer u Dorćol Placu.

Ostatak programa pokazuje da BupBap ne ostaje na jednom registru:

• 7. oktobra u 20 časova, Katedrala Uznesenja Blažene Djevice Marije: „Barokna noć”, kontratenor Vojteh Pelka i dirigent Srboljub Dinić izvode Hendla, Porporu i Broskija
• 11. oktobra u 20 časova, sala Beogradske filharmonije: „Sinergija”, dirigent Vuk Volkov Popović, kontrabasista Strahinja Mitrović, violončelista Dragan Suzuki Đorđević i ansambl „Arco vivo”
• 13. oktobra u 20 časova, Zappa Baza: program „Skok”, posvećen stogodišnjici rođenja Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna, izvodi džez oktet Fakulteta muzičke umetnosti
• 14. oktobra u 20 časova, bioskop Balkan: „Zvučne niti”, Sara Fotros na dafu, Irina Dečermić na klaviru i Janis Psalidakos na glasu, uz gostovanje flautiste Strahinje Radoičića
• 15. oktobra u 19 časova, DIM u Cetinjskoj 15: zatvaranje, predavanje psihijatra dr Aleksandre Damjanović o rejv kulturi, a posle njega set Ulisesa 4000 i Nemanje Vanovića

Raspon od barokne kapele do rejv seta u istom festivalu je, priznajem, više kladionica nego kustoska teza, ali upravo ta neusiljenost, da se Hendl i Koltrejn nađu u istom programu bez potrebe da se jedno drugom izvinjava, jeste ono što BupBap razlikuje od uštogljenijih beogradskih manifestacija klasične muzike. Ulaznice za sutrašnje otvaranje prodaju se preko ddtickets.rs, a ostatak festivala prati se po lokacijama koje su, i same, deo poruke: filharmonija, katedrala, džez klub i prostor za rejv nisu birani slučajno, nego kao mapa grada koji BupBap želi da poveže.