Crveni UV alarm od petka: ovi gradovi pod najjačim zračenjem
RHMZ drži najveći deo Srbije u narandžastoj UV zoni za danas, a od petka pali crveni alarm. Evo gde će zračenje biti najjače i kako da zaštitite kožu.
- RHMZ za 18. jun drži najveći deo Srbije u narandžastoj UV zoni, sa indeksom 5 do 7.
- Od petka 19. juna pali se crveni alarm, sa UV indeksom 8 u Smederevskoj Palanci, Kraljevu, na Kopaoniku, u Peći, Prizrenu i Prištini.
- Najopasniji period je između 10 i 16 časova, kada nezaštićena koža gori za kratko vreme.
- Dermatolozi savetuju SPF 50+ za svetlu kožu i obnavljanje na svaka 2 sata.
Da li je narandžasto upozorenje dovoljno da promenite plan za vikend? Jeste, ako planirate da budete napolju u podne. Republički hidrometeorološki zavod za danas drži najveći deo Srbije u narandžastoj UV zoni, sa indeksom između 5 i 7, a od petka stvari postaju ozbiljnije.
Od petka 19. juna pali se crveni alarm. UV indeks od 8 najavljen je za Smederevsku Palanku, Kraljevo, Kopaonik, Peć, Prizren i Prištinu. Vrednost između 8 i 10 znači veoma visoko zračenje, a to nije marketinška dramatizacija. Na tom nivou koža gori za kratko vreme, pre nego što uopšte osetite da vam je toplo. Toplotni talas koji stiže samo pojačava utisak da je sunce “blago”, iako nije.
Šta zapravo znači crveni UV alarm?
UV indeks meri jačinu ultraljubičastog zračenja koje stiže do tla. Brojevi do 2 su niski, od 3 do 5 umereni, a sve preko 8 spada u veoma visoko. Što je broj veći, to je kraće vreme potrebno da koža počne da se ošteti.
Bitno je razumeti da oblaci i temperatura ne govore celu priču. Možete imati prijatnih 26 stepeni i blagi povetarac, a UV indeks i dalje na 8. Zračenje ne zavisi od toga koliko vam je vruće, već od položaja sunca i čistoće neba. Zato je period između 10 i 16 časova najopasniji, bez obzira na to koliko se osećate prijatno u hladu.
Posebno su izloženi planinski predeli. Kopaonik je na listi crvenog alarma upravo zato što na većoj nadmorskoj visini ima manje atmosfere koja filtrira zračenje. Sneg i svetle površine dodatno reflektuju UV zrake, pa se opekotine na planini dešavaju brže nego što ljudi očekuju.
Kako da zaštitite kožu, korak po korak
Praktičan savet koji možete da primenite već danas. Krema sa zaštitnim faktorom je osnova, ali samo ako se nanosi u dovoljnoj količini. Za svetlu kožu i one sa istorijom melanoma u porodici dermatolozi preporučuju SPF 50+.
Količina je mesto gde većina ljudi greši. Za lice je dovoljna doza jednaka dužini kažiprsta i srednjeg prsta zajedno. Za telo odraslog čoveka potrebna je puna čaša kreme, dakle znatno više nego što obično mislimo. Nanošenje se obnavlja na svaka dva sata, a obavezno posle kupanja ili znojenja.
Krema nije jedina linija odbrane. Šešir širokog oboda, naočare za sunce sa UV zaštitom i odeća sa UPF faktorom fizički blokiraju zrake i ne ispiru se znojem. Najjednostavniji potez ostaje izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova, kada je zračenje najsnažnije.
Roditelji male dece treba da budu posebno oprezni. Jedno teško izgaranje u detinjstvu skoro udvostručuje rizik od melanoma kasnije u životu, pa hlad i pokrivena koža u tim godinama nisu preterivanje, već ulaganje u zdravlje koje se isplati decenijama kasnije.
Kako planirate vikend pod crvenim alarmom, da li menjate šetnju u podne za rano jutro ili kasno popodne?
