RHMZ najavljuje pakleni kraj jula: posle predaha i preko 40
Prva polovina meseca donosi predah oko 30 stepeni, ali meteorolozi najavljuju povratak tropskog talasa, narandžasti pa crveni alarm i živu koja bi mogla da pređe 40 stepeni.
- Prva dekada jula donosi predah, oko 30 stepeni danju i svežije noći do 27.
- Oko 15. jula živa prelazi 35 stepeni i pali se narandžasti meteo alarm.
- U trećoj dekadi meseca moguće je između 40 i 45 stepeni i crveni alarm.
- Zavod za javno zdravlje savetuje izbegavanje sunca od 10 do 17 časova i obilan unos tečnosti.
Da li je ovaj prijatan jul samo zatišje pred buru? Jeste, i meteorolozi to ne kriju. Posle nekoliko dana kada je Beograd disao punim plućima, sledi povratak tropskih temperatura, i to jačih nego u junu.
Prva polovina meseca je pravi predah. Dnevne vrednosti se vrte oko 30 stepeni, noći su svežije, spuštaju se do 27, a preko dana su moguće kratke lokalne kiše bez velikih ekstrema. Idealno vreme da isplanirate ono što ne želite da radite u paklu koji stiže kasnije.
Jer stiže. Meteorolog Ivan Ristić najavljuje da već oko 15. jula maksimalne temperature prelaze 35 stepeni. To je granica na kojoj se pali narandžasti meteo alarm. A onda dolazi ono što niko ne voli da čuje: u trećoj dekadi meseca predviđa se dodatno jačanje toplotnog talasa, crveni alarm i nekoliko dana kada bi živa mogla da bude između 40 i 45 stepeni.
Šta zapravo znače narandžasti i crveni alarm?
Boje nisu ukras. One su poruka koliko ozbiljno treba da shvatite dan koji je pred vama.
Narandžasti alarm znači da vrućina postaje opasna po zdravlje, posebno za osetljive grupe. Crveni alarm je najviši stepen upozorenja i odnosi se na sve, ne samo na hronične bolesnike. Kada RHMZ upali crveno, ekstremna temperatura može da ugrozi i potpuno zdravu osobu ako se ne čuva.
Zavod za javno zdravlje ima jasnu preporuku za takve dane. Izbegavajte sunce od 10 do 17 časova, kada je zračenje najjače. Pijte tečnost i pre nego što ožednite, jer žeđ već znači da kasnite. Nosite laganu, svetlu i pamučnu odeću. I obratite posebnu pažnju na decu, trudnice, starije i srčane bolesnike, jer oni prvi osete udar.
Zašto je dehidratacija opasnija nego što mislite?
Ovde nije reč samo o neprijatnosti i znojenju. Lekari upozoravaju na mehanizam koji mnogi ne povezuju sa vrućinom.
Kada na visokim temperaturama izgubite mnogo tečnosti, menja se viskozitet krvi. Krv postaje gušća i teže cirkuliše. Dehidratacija zato može da dovede do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara, a rizik raste baš kod onih koji već imaju problema sa srcem i pritiskom.
Praktičan savet iz prve ruke: držite flašicu vode uvek na dohvat ruke i ne oslanjajte se na kafu i gazirana pića jer ona dodatno isušuju organizam. Ako imate stariji članove porodice, zovite ih tokom dana i podsetite ih da piju. Oni najčešće ne osećaju žeđ na vreme.
Naša preporuka je da ove prijatne dane iskoristite za sve obaveze na otvorenom, a da za kraj jula spremite plan koji ne uključuje podne na suncu. Kako vi planirate da preživite crveni alarm kada stigne?
