Svetski dan prve pomoći: 22 ekipe petlića na Kalemegdanu

Šta uraditi kad nekome pozli, a pomoć je daleko? Odgovor je jednostavan: prva pomoć u prvih pet do deset minuta, dok Hitna pomoć ne stigne. Upravo su to danas vežbala deca iz cele Srbije, na Kalemegdanu, povodom Svetskog dana prve pomoći.

Svetski dan prve pomoći obeležava se svake godine druge subote u septembru, a 2026. godine to je baš 12. septembar. Crveni krst Srbije je tim povodom organizovao državnu smotru prve pomoći za najmlađe volontere, takozvane petliće, kod fontane Ribar na Kalemegdanu. Manifestacija je bila zakazana od 11 do 14 časova, a Tanjug je već u 12.05 javio da je smotra u toku.

Koliko dece je učestvovalo i odakle su stigla, izvori se malo razilaze. Tanjug navodi da je nastupilo 22 ekipe Crvenog krsta, sastavljene od dece mlađeg školskog uzrasta iz opština i gradova širom Srbije. Telegraf, s druge strane, piše da su mališani stigli iz 22 grada u Srbiji. Broj 22 se dakle pojavljuje kod oba izvora, ali ga svaki vezuje za nešto drugo, jedan za broj ekipa, drugi za broj gradova.

Na smotri su učestvovala deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Agencija za bezbednost saobraćaja postavila je na Kalemegdanu i poligon sa dečjim biciklima i saobraćajnim znacima, gde su mališani učili pravila kretanja u saobraćaju. Kroz radionice i kvizove deca su prolazila i osnove prve pomoći, kao i bezbedno ponašanje na kupalištima i u čamcu. U nizu praktičnih zadataka pokazivala su znanje, umešnost, snalažljivost i timski duh.

Zašto je ove godine tema baš migracije?

Ovogodišnja kampanja Svetskog dana prve pomoći nosi temu prve pomoći u kontekstu migracija. To znači situacije u kojima se ljudi tokom putovanja, tranzita ili boravka u novoj sredini suoče sa povredama, iznenadnim zdravstvenim problemima ili drugim životno ugrožavajućim okolnostima, a pomoć im nije uvek lako dostupna.

Bojana Banjević, koordinatorka Trening centra Crvenog krsta Srbije, objasnila je u emisiji “Jutro je” na Prvom programu Radio Beograda zašto je baš ova grupa najranjivija.

“Migranti su rizična kategorija jer im je pomoć teže dostupna, a suočavaju se sa dugim putovanjima, iscrpljenošću i mentalnim izazovima”, rekla je Banjević.

Prema njenim rečima, kod ljudi u tranzitu se najčešće javljaju povrede ekstremiteta zbog dugog hoda, kao i iscrpljenost koja može da dovede do kolapsa. Najveće prepreke u pružanju pomoći su jezik i kulturološke razlike, jer odnos prema autoritetu, polu i dodiru ljudi iz različitih sredina doživljavaju različito. Kad neko ne želi fizički kontakt, pomoć se pruža tako što se objasni postupak kako osoba sama sebi može pomoći, ili se materijal preda njenom pratiocu uz instrukcije.

Šta da radiš dok čekaš Hitnu pomoć

Evo osnovnih koraka koje Crveni krst savetuje, bez obzira na to kome pomažeš:

• proceni bezbednost, i svoju i osobe kojoj pomažeš, pre nego što priđeš
• ne oslanjaj se na pretpostavke, proveri stvarno stanje osobe
• koristi kratke, jasne reči i gestikulaciju ako postoji jezička barijera
• pozovi Hitnu pomoć na broj 194 ako nisi siguran kako dalje, operateri daju precizne instrukcije korak po korak

Koliko često treba osvežiti znanje

Crveni krst preporučuje da se znanje prve pomoći osvežava barem jednom godišnje. Banjević je to objasnila jednostavno.

“Naučite prvu pomoć, jer je život neprocenjiv. Odvojite nekoliko sati u toku dana, pa barem jednom godišnje da se malo podsetite, jer je to ulaganje u nešto što može sutra da vam spasi život”, poručila je Banjević.

Ako imaš decu školskog uzrasta, ovakve smotre su dobra prilika da im pokažeš da prva pomoć nije apstraktna veština iz udžbenika, nego nešto što deca na Kalemegdanu danas vežbaju uživo, sa lutkom za oživljavanje u rukama. A ako si odrasla osoba koja poslednji kurs prve pomoći ima iz srednje škole, tih pet do deset minuta razlike mogu zavisiti baš od tvog znanja, ne tuđeg.