NASA danas saopštava plan stalne baze na južnom polu Meseca
Administrator Džared Ajzakman i program Moon Base izlaze pred medije sa novim industrijskim partnerima i rasporedom misija; trajna infrastruktura na južnom polu trebalo bi da bude izgrađena između 2032. i 2036.
NASA je za 26. maj 2026, u 14.00 časova po istočnom američkom vremenu, najavila konferenciju za medije iz centrale agencije u Vašingtonu, na kojoj će administrator Džared Ajzakman (Jared Isaacman) saopštiti novi plan razvoja stalne ljudske baze na južnom polu Meseca. Pored Ajzakmana, na konferenciji govore i Lori Glejz (Lori Glaze), vršilac dužnosti zamenika administratora za misije razvoja sistema istraživanja svemira, i Karlos Garsija-Galan (Carlos García-Galán), programski rukovodilac inicijative Moon Base. Konferencija će biti emitovana na servisu NASA+ i preko zvaničnog YouTube kanala agencije.
Program Moon Base nije samostalna misija, već infrastrukturna nadgradnja nad programom Artemis, koji je od 2017. usmeren ka povratku astronauta na Mesec posle više od pet decenija. Ono što ova konferencija prvi put treba da prikaže javnosti jeste konkretan raspored za uspostavljanje trajne baze u oblasti južnog pola Meseca, prema raspoloživim radnim materijalima agencije u periodu od 2032. do 2036, sa procenjenom ukupnom investicijom od približno 20 milijardi dolara raspodeljenom kroz fazni razvoj.
Lokacija u oblasti južnog pola, posebno u blizini kratera Šeklton (Shackleton), izabrana je zato što kroz radarska merenja i posmatranja sa sonde Lunar Reconnaissance Orbiter NASA dokumentuje znatne rezerve vodenog leda u trajno zasenčenim oblastima. Prisustvo vode ključno je za buduću proizvodnju goriva, kiseonika i vode za piće na licu mesta, što tehnološki opravdava troškove trajne baze u poređenju sa epizodnim misijama. Tehnologije za eksploataciju lunarnog leda razvijaju se kroz partnerstvo sa privatnim kompanijama, čiji nazivi će prvi put biti zvanično objavljeni na današnjoj konferenciji.
Šta ova najava NE garantuje
Iako je raspored 2032. do 2036. ambiciozan, vredi imati u vidu da je NASA u poslednjih osam godina više puta odlagala ključne korake u programu Artemis. Misija Artemis II, prvi sa posadom oblet Meseca posle Apolla 17, prvobitno je bila planirana za 2023, ali je više puta odlagana zbog problema sa toplotnom zaštitom kapsule Orion i kašnjenja u razvoju sistema Space Launch System (SLS). Misija Artemis III, koja treba da iskrca prvog astronauta na južni pol Meseca, sada je predviđena za 2027, mada nezavisni revizori smatraju da bi i taj rok mogao da klizne dalje u 2028. ili 2029.
Plan stalne baze zavisi i od političke kontinuiteta finansiranja. Kongres SAD je za fiskalnu 2026. odobrio budžet od približno 25,4 milijarde dolara za NASA-u, ali sa značajnim smanjenjem stavki za naučne misije izvan Mesečevog programa. Predloženi 20-godišnji troškovni okvir za Moon Base može da bude predmet preispitivanja u svakom narednom budžetskom ciklusu, što čini fazne ciljeve realno ostvarivim samo uz multidecenijsku političku saglasnost. To znači da najava plana ne predstavlja garanciju da će baza biti izgrađena u objavljenom roku, nego okvir za pregovore sa Kongresom i međunarodnim partnerima u programu Artemis Accords, koji je do sada potpisalo 56 zemalja.
Dodatni element koji će biti relevantan jeste odnos NASA-e prema komercijalnim partnerima. Kompanija SpaceX je u sklopu Human Landing System programa već dobila ugovor vredan 4,05 milijardi dolara za razvoj lunarne verzije rakete Starship, a kompanija Blue Origin paralelno razvija sopstveni lander Blue Moon Mark 2. Garsija-Galanov tim danas treba da saopšti dodatne kompanije koje će učestvovati u izgradnji habitata, energetskih sistema i rovera za trajnu bazu. Naredni korak biće, najverovatnije, raspisivanje konkretnih konkursa za partnere u trećem kvartalu 2026.
Sa međunarodne strane, Evropska svemirska agencija (ESA) potpisala je sa NASA-om okvir saradnje koji predviđa da evropski astronauti čine deo ekipe na trajnoj bazi, dok kanadska agencija (CSA) razvija robotski sistem Canadarm3 koji će biti instaliran na orbitalnoj stanici Lunar Gateway. Japan i Australija su takođe potvrdili konkretne tehničke doprinose, od razvoja hermetičkih rovera do ekspedicione naučne opreme. Ova konferencija je, dakle, deo šireg procesa formalizacije internacionalnih obaveza koje će činiti osnov trajnog ljudskog prisustva na južnom polu Meseca.
