Tjenven 2 sutra ulazi u orbitu oko asteroida Kamoaleva

Kineska sonda Tjenven 2 u nedelju 7. juna stiže do asteroida 469219 Kamoaleva i izvodi manevar ulaska u orbitu. Tim trenutak označava prelaz iz faze putovanja, koja traje od lansiranja u maju 2025, u glavnu naučnu fazu misije. Sledi skoro godinu dana proučavanja malog tela pre nego što sonda pokuša da uzme uzorak sa njegove površine.

Posebno je zanimljivo to da svemirski brod više ne prate samo kineski centri za upravljanje. Grupa radio-amatera i astronoma iz Evrope samostalno je uhvatila i dekodirala telemetriju sonde, što je redak slučaj nezavisne potvrde da je letelica na ovako velikoj udaljenosti ispravna i da emituje. Reč je o vesti koja dolazi nekoliko nedelja posle ranijih izveštaja o samom ulasku u orbitu, ali donosi nov detalj, signal uhvaćen sa Zemlje izvan zvaničnih kanala.

Kako su amateri potvrdili da je sonda zdrava?

Radio-astronomi okupljeni oko udruženja CAMRAS, koje upravlja teleskopom prečnika 25 metara u mestu Dvingelo u Holandiji, snimili su X-band signal sonde 25. i 26. maja. Posle toga je inženjer Danijel Estevez dekodirao snimljene zapise i objavio rezultate na platformi GitHub, a prijem je 27. maja potvrdila i grupa AMSAT-DL iz Bohuma u Nemačkoj.

Ono što su dobili nije samo dokaz da signal postoji, već i čitljiva telemetrija, podaci koje sam svemirski brod šalje o svom stanju. Time je iz nezavisnog izvora pokazano da je Tjenven 2 operativan. Posmatrači u dolaznim mesecima planiraju da prate kako se signal menja kako se sonda približava asteroidu.

Sam plan rada na Kamoalevi je detaljan. Sonda nosi 11 naučnih instrumenata i tokom misije spuštaće se sa visine od oko 20 kilometara do svega 600 metara iznad površine, mapirajući telo pre nego što odluči gde će i kako uzeti uzorak.

Šta misija planira da donese na Zemlju?

Uzimanje uzorka trebalo bi da počne 4. jula 2026. Ciljana masa je najmanje 100 grama, a prema drugom izvoru između 200 i 1.000 grama materijala. Za prikupljanje su predviđene dve tehnike:

• metod dodir-i-beg, gde se sonda samo nakratko spusti i podigne uz oblak prikupljene prašine,
• sidrenje, gde se letelica pričvrsti za površinu i ostaje vezana tokom uzorkovanja.

Po planu, sonda napušta Kamoalevu 24. aprila 2027, a povratna kapsula sa uzorkom sleće na Zemlju krajem te godine. Posle isporuke uzorka misija se ne završava, jer sonda potom kreće ka kometi 311P/PanSTARRS, telu sa osobinama i asteroida i komete, do kojeg bi trebalo da stigne 2035.

Inženjeri ne kriju da je posao težak. O izazovima misije Čen Cunljang iz kompanije China Aerospace Science and Technology Corporation rekao je sledeće.

Najteži izazov sa kojim se suočavamo leži u mnoštvu nepoznanica.

Treba imati u vidu da ulazak u orbitu još nije i uzimanje uzorka. Manevar u nedelju je tek početak duge faze tokom koje će se odlučiti da li su izabrane tehnike primenljive na tako malom telu. Šta mislite, da li će kombinacija dva metoda uspeti da donese traženu količinu materijala sa asteroida širine svega nekoliko desetina metara?