Kamoaleva možda nije parče Meseca, tvrdi nova studija
Kineski tim u Nature Communications osporava ideju da je asteroid Kamoaleva otkinut sa Meseca i predlaže poreklo iz glavnog asteroidnog pojasa, nedeljama pre dolaska sonde.
- Nova kineska studija u časopisu Nature Communications osporava pretpostavku da je asteroid Kamoaleva otkinut komad Meseca.
- Tim je laserom obasjavao prah meteorita i reprodukovao crvenu boju koja odgovara Kamoalevi, što upućuje na LL hondrit, a ne na mesečev sastav.
- Predloženo poreklo je asteroidna porodica Flora iz unutrašnjeg glavnog pojasa, sa površinom sličnom asteroidu Itokava.
- Sonda Tjenven 2 ulazi u orbitu oko Kamoaleve sredinom juna 2026, uzimanje uzorka planirano je za jul.
Asteroid Kamoaleva, prvi cilj kineske misije Tjenven 2, možda ipak nije parče Meseca. Studija koju je predvodio Jang Li sa Kineske akademije nauka, objavljena 2. juna 2026. u časopisu Nature Communications, dovodi u pitanje raširenu pretpostavku da je ovaj sićušni objekt nastao udarom koji je izbacio materijal sa lunarne površine. Umesto toga, autori predlažu da telo potiče iz glavnog asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera.
Rezultat stiže svega nekoliko nedelja pre nego što sonda treba da stigne do cilja. Pitanje porekla nije akademska sitnica, jer od njega zavisi kako će naučnici tumačiti uzorak koji misija planira da donese na Zemlju krajem 2027. godine.
Šta tačno pokazuje laserski eksperiment?
Tim je u laboratoriji laserom obasjavao prah meteorita kako bi reprodukovao takozvano svemirsko trošenje, proces kojim zračenje i mikrometeoriti vremenom menjaju površinu nezaštićenog tela. Posle obrade, uzorak je dobio crvenkastu boju koja odgovara onome što teleskopi vide na Kamoalevi.
Po nalazima studije, ta boja se najbolje slaže sa LL hondritom, čestim tipom kamenog meteorita, a ne sa sastavom lunarnih stena. Na osnovu spektralnih osobina autori predlažu konkretno poreklo:
- asteroidnu porodicu Flora iz unutrašnjeg dela glavnog pojasa
- površinu sličnu asteroidu Itokava, koji je japanska sonda Hajabusa posetila 2005. godine
- mineralni sastav blizak kamenim, a ne lunarnim telima
Važno je istaći granicu ovog zaključka. Autori ne tvrde da je mesečevo poreklo nemoguće, već da posmatrani podaci bolje pristaju uz scenario iz glavnog pojasa.
Ne zatvaramo u potpunosti vrata mesečevom sastavu, navode autori studije.
Zašto je važno šta Tjenven 2 zatekne?
Kamoaleva je kvazisatelit Zemlje, telo prečnika manjeg od 100 metara koje prati našu planetu u njenoj putanji oko Sunca. Otkrio ga je teleskop PanSTARRS 2016. godine, a procenjeni period rotacije iznosi oko 28 minuta, što ga svrstava među brze rotatore te veličine.
Misija Tjenven 2 lansirana je u maju 2025. godine. Po planu, sonda ulazi u orbitu oko asteroida sredinom juna 2026, uzimanje uzorka predviđeno je za jul, a povratak kapsule na Zemlju očekuje se krajem 2027. godine. Direktna merenja na licu mesta i, kasnije, analiza uzorka u laboratoriji mogli bi da reše spor koji se za sada vodi posredno, preko boje i spektra.
Dok se to ne desi, obe hipoteze ostaju otvorene. Laserski eksperiment je posredan dokaz, koristan ali ne i konačan, jer reprodukuje uslove na površini, a ne sam materijal asteroida. Šta mislite, da li će uzorak koji Tjenven 2 donese potvrditi kameni ili mesečev trag?
