Tjenven 2 ulazi u orbitu asteroida Kamoaleva
Kineska sonda Tjenven 2 izvodi ulazak u orbitu oko asteroida Kamoaleva posle 13 meseci leta, dok nova studija osporava da je to telo komad Meseca.
- Kineska sonda Tjenven 2 izvodi ulazak u orbitu oko asteroida Kamoaleva, posle 13 meseci leta od lansiranja u maju 2025.
- Proučavanje ide sa sve nižih visina, od 20 kilometara do svega 600 metara, a uzimanje uzorka počinje 4. jula.
- Kapsula sa najmanje 100 grama materijala trebalo bi da sleće u pustinju Gobi 29. novembra 2027.
- Nova studija u časopisu Nature Communications dovodi u pitanje pretpostavku da je Kamoaleva komad Meseca.
Kineska svemirska sonda Tjenven 2 stigla je do svog prvog cilja. Posle 13 meseci leta, od lansiranja u maju 2025. godine, letelica izvodi ulazak u orbitu oko asteroida 469219 Kamoaleva, malog nebeskog tela koje prati Zemlju u njenoj putanji oko Sunca i koje se često naziva kvazi-mesecom. Time počinje godinu dana detaljnog proučavanja pre nego što sonda pokuša da uzme uzorak sa površine.
Plan misije predviđa postupno približavanje i osmatranje sa sve nižih visina, od oko 20 kilometara pa do svega 600 metara iznad površine, uz pomoć 11 naučnih instrumenata. Uzimanje uzorka zakazano je za 4. jul 2026, a cilj je da se prikupi najmanje 100 grama materijala. Sonda potom napušta asteroid 24. aprila 2027, dok bi se kapsula sa uzorkom odvojila 29. novembra 2027. i spustila u pustinju Gobi.
Misija se time ne završava. Posle povratka kod Zemlje, planirana je proširena faza u kojoj bi Tjenven 2 nastavio ka aktivnom asteroidu 311P/PanSTARRS, sa ulaskom u njegovu orbitu predviđenim za 2035. godinu. Reč je o jednom od najambicioznijih kineskih poduhvata u proučavanju malih tela Sunčevog sistema.
Da li je Kamoaleva zaista komad Meseca?
Dok sonda ulazi u orbitu, naučna priča oko samog asteroida postaje sve zanimljivija. Nova studija objavljena u časopisu Nature Communications navodi da spektar Kamoaleve više liči na takozvani LL hondrit, vrstu kamenog meteorita, nego na materijal sa površine Meseca. To dovodi u pitanje raniju pretpostavku da je ovaj asteroid zapravo otkinuti deo Meseca, izbačen nekim davnim udarom.
Autori studije ostaju oprezni. Oni navode da je površina Kamoaleve verovatno prekrivena sitnozrnim regolitom izloženim svemirskim uticajima, ali ne isključuju u potpunosti ni mesečev sastav. Upravo zato je uzorak koji Tjenven 2 treba da donese toliko važan, jer bi prvi put dao direktan materijal za laboratorijsku analizu.
Šta misija znači za nauku?
Ako sve protekne po planu, Kina bi postala tek treća sila koja je donela uzorak asteroida na Zemlju. Takav materijal pomaže da se bolje razume kako su nastala mala tela u ranom Sunčevom sistemu i kakvu ulogu imaju u istoriji Zemlje. Zanimljivo je i da su amaterski radioastronomi prvi put nezavisno dekodirali telemetriju sonde, što pokazuje rastuće interesovanje šire zajednice za ovu misiju.
Šta mislite, hoće li uzorak iz Gobija konačno rešiti zagonetku porekla Kamoaleve?
