Stanford studija: blokada proteina obnovila hrskavicu
Istraživanje predvođeno Stanford medicinom pokazalo je da blokiranje proteina 15-PGDH povezanog sa starenjem obnavlja istrošenu hrskavicu u zglobovima starih miševa i sprečava artritis posle povreda.
- Tim predvođen Stanford medicinom objavio je 12. juna da blokiranje proteina povezanog sa starenjem obnavlja istrošenu hrskavicu.
- Tretman cilja enzim 15-PGDH, čiji nivo raste sa godinama i smanjuje funkciju tkiva.
- Kod starih miševa injekcije su zadebljale hrskavicu i sprečile osteoartritis posle povreda sličnih kidanju ligamenata.
- Uzorci ljudske hrskavice iz operacija počeli su da stvaraju novo funkcionalno tkivo, bez upotrebe matičnih ćelija.
Istraživanje koje predvodi Stanford medicina objavilo je 12. juna rezultate koji sugerišu da se istrošena zglobna hrskavica može obnoviti blokiranjem jednog proteina povezanog sa starenjem. U ogledima na starim miševima i na uzorcima ljudskog tkiva, ciljanje enzima 15-PGDH zadebljalo je hrskavicu i sprečilo razvoj artritisa posle ozbiljnih povreda kolena. Ako se rezultati potvrde u kliničkim uslovima, ovo bi moglo da otvori put ka lečenju koje zglobu vraća sopstvenu sposobnost popravke umesto da ga zamenjuje veštačkim.
Hrskavica je tkivo koje oblaže krajeve kostiju u zglobu i omogućava glatko klizanje pri kretanju. Za razliku od kože ili kostiju, ona se kod odraslih ljudi gotovo ne obnavlja, pa svako trošenje, bilo zbog godina ili povrede, obično ostaje trajno. Upravo zato je osteoartritis, postepeno propadanje te obloge, jedan od najčešćih uzroka bola i ograničene pokretljivosti kod starijih osoba, a često se završava ugradnjom veštačkog kolena ili kuka.
Šta je tim zapravo izmerio?
U srži nalaza je enzim 15-PGDH, koji autori opisuju kao protein čiji nivo raste sa starenjem i doprinosi opadanju funkcije tkiva u celom telu. Kada su istraživači blokirali taj enzim kod starih miševa, hrskavica na površini zgloba postala je deblja. U grupi životinja kod kojih je izazvana povreda slična kidanju ukrštenih ligamenata, injekcije su sprečile razvoj osteoartritisa koji bi se inače očekivao.
Važan deo studije ticao se ljudskog tkiva. Uzorci hrskavice prikupljeni tokom operacija zamene kolena, dakle tkivo koje bi inače bilo odbačeno, počeli su da stvaraju novu i funkcionalnu hrskavicu kada su izloženi tretmanu. To je značajno jer pokazuje da efekat nije ograničen samo na glodare, mada je laboratorijski uslov daleko od onoga šta se dešava u živom ljudskom zglobu.
Mehanizam je takođe neobičan. Popravka, prema nalazima, ne zavisi od matičnih ćelija. Umesto toga, zrele ćelije koje proizvode hrskavicu, hondrociti, menjaju obrazac aktivnosti gena i vraćaju se u mlađi oblik. Drugim rečima, postojeće ćelije se podmlađuju, a ne dovode se nove. To je drugačiji pristup od većine ranijih pokušaja regeneracije zasnovanih na matičnim ćelijama.
Koliko je ovo blizu lečenju ljudi?
Autori navode mogućnost buduće terapije u obliku lokalne injekcije u zglob ili oralnog leka. Ohrabruje i to što se jedna oralna varijanta koja deluje na isti put već ispituje u kliničkim studijama za starosnu slabost mišića, što znači da deo bezbednosnih podataka postoji. Ipak, to su rane faze i niko još nije pokazao da isti pristup obnavlja hrskavicu kod živih ljudi.
Granice ovog istraživanja treba jasno reći. Glavni rezultati dolaze iz ogleda na miševima, a ljudski deo se odnosi na izolovano tkivo u laboratoriji, ne na pacijente. Ne zna se koliko bi efekat trajao, da li bi bio dovoljan kod uznapredovalog osteoartritisa, niti kakvi bi mogli biti neželjeni efekti dugotrajne blokade jednog enzima koji deluje širom tela. Ovo je obećavajući pravac, ne potvrđen lek.
Da li bi vas više privukla terapija u obliku injekcije u zglob ili oralni lek, ako bi se jednog dana pokazalo da zaista usporava artritis?
