Gen za popravku DNK postaje opasan: višak EXO1 nova meta protiv raka
Tim sa Penn State otkrio je da protein EXO1, koji štiti DNK, u prevelikoj količini počinje da je oštećuje i stvara ranjivost sličnu BRCA mutacijama u tumorskim ćelijama.
- Gen EXO1, koji normalno popravlja DNK, pri prekomernom stvaranju počinje da je oštećuje u tumorskim ćelijama.
- EXO1 je prekomerno izražen u 20 do 30 odsto tumora dojke i jajnika, kao i kod melanoma i drugih.
- Tumori sa visokim EXO1 ponašaju se kao ćelije sa BRCA mutacijom čak i kada mutacije nema.
- Studiju su objavili istraživači sa Penn State u časopisu Nature Communications.
Tim naučnika sa Penn State College of Medicine pokazao je da gen EXO1, čija je uobičajena uloga da štiti i popravlja DNK, u tumorskim ćelijama može da pređe na suprotnu stranu. Kada ćelije raka stvore previše tog proteina, on počinje da oštećuje genetski materijal umesto da ga čuva. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications, a potpisuju ga Aleksandra Nusavardhana, Klaudija Nikolae i Džordž-Lučijan Moldovan.
Ključ otkrića je u tome što se ta nestabilnost u laboratoriji ponaša slično poznatim BRCA mutacijama. Tumori sa visokim nivoom EXO1 pokazuju iste obrasce, uključujući i odgovor na hemoterapiju, i onda kada nema klasične BRCA mutacije. To je važno jer za BRCA tumore već postoje ciljane terapije, pa se otvara pitanje da li bi se one mogle proširiti i na pacijente bez te mutacije.
Brojke daju kontekst zašto bi to moglo da bude relevantno za veliki broj ljudi. Prema studiji, EXO1 je prekomerno izražen u 20 do 30 odsto tumora dojke i jajnika, ali se javlja i kod melanoma, tumora testisa, grlića materice i hepatobilijarnih tumora. Reč je, dakle, o mehanizmu koji nije vezan za jednu vrstu raka.
Kako jedan zaštitnik DNK postaje pretnja?
DNK se u svakoj ćeliji neprestano oštećuje i popravlja, a EXO1 je deo te mašinerije za održavanje. Problem nastaje u dozi. Dok god ga ima u uobičajenoj količini, protein obavlja korisnu funkciju. Kada ga ima previše, ravnoteža se narušava i sam alat za popravku počinje da unosi greške. U ćelijama raka, koje su ionako sklone genetskoj nestabilnosti, taj višak postaje dodatna slabost.
Upravo ta slabost je ono što istraživače zanima. U onkologiji se već godinama traže takozvane ranjivosti tumora, tačke na kojima se ćelija raka može gađati preciznije nego zdrava ćelija. Ako visok EXO1 stvara stanje nalik BRCA defektu, onda bi lekovi koji iskorišćavaju taj defekt mogli da deluju i na tumore koji do sada nisu spadali u tu grupu.
Šta ovo zasad ne dokazuje?
Vredi biti precizan oko granica. Reč je o mehanizmu opisanom u laboratorijskim uslovima i analizi tumorskih uzoraka, a ne o gotovoj terapiji. Studija pokazuje povezanost između visokog EXO1 i ponašanja nalik BRCA mutaciji, ali ne tvrdi da je lečenje dokazano kod pacijenata. Autori sami navode da planiraju dalja istraživanja sa ciljem kliničkih ispitivanja kod ljudi čiji tumori prekomerno stvaraju ovaj protein.
To znači da do eventualne primene u ordinacijama može da prođe dosta vremena, uz uobičajene korake provere bezbednosti i efikasnosti. Ali sam pravac je zanimljiv jer pokušava da postojeće, već odobrene pristupe usmeri na širi krug pacijenata. Ako se EXO1 potvrdi kao pouzdan pokazatelj, kako bi izgledao test koji bi pre terapije rekao da li tumor spada u tu osetljivu grupu?
