Bakterija iz creva žabe u jednoj dozi izbrisala tumor kod miševa
Japanski naučnici izolovali su bakteriju iz creva drvene žabe koja je jednom intravenskom dozom uništila kolorektalni tumor kod svih tretiranih miševa, bez povratka bolesti.
- Bakterija Ewingella americana, izolovana iz creva japanske drvene žabe, u jednoj intravenskoj dozi uništila je tumor kod 100 odsto tretiranih miševa.
- Bolest se nije vratila, a bakterija je nadmašila i hemioterapiju i imunoterapiju.
- U tumoru bez kiseonika bakterija se za 24 sata umnoži oko 3.000 puta, razara ćelije i budi imuni sistem.
- Rezultat je za sada samo na miševima, do primene na ljudima trebaće godine.
Može li lek za rak da stigne iz creva jedne žabe? Zvuči kao izmišljotina, ali japanski naučnici su upravo objavili rad koji tvrdi baš to. Jedna doza, jedna bakterija, i tumor je nestao kod svakog miša u eksperimentu.
Otkriće potpisuju istraživači sa Japanskog instituta za nauku i tehnologiju (JAIST). Bakteriju su nazvali Ewingella americana i pronašli je u crevima japanske drvene žabe (Dryophytes japonicus). Rad je izašao 9. jula u naučnom časopisu Gut Microbes. Ono što ga izdvaja nije samo rezultat, nego koliko je čist: tumor nije smanjen, nije usporen, nego potpuno izbrisan kod svih životinja, bez ponovne pojave.
Za poređenje, ista bakterija je u istom eksperimentu nadmašila dve standardne terapije. Prvo hemioterapiju, konkretno doksorubicin. Zatim imunoterapiju, anti-PD-L1 antitelo koje je poslednjih godina zvezda onkologije. Obe su davale slabiji odgovor od jedne doze bakterije.
Kako jedna bakterija uništi ceo tumor?
Trik je u tome što tumor sam sebi kopa jamu. Unutrašnjost velikog tumora je gladna kiseonika, jer krvni sudovi ne stižu da hrane sve ćelije. To je noćna mora za većinu lekova, ali savršen dom za anaerobnu bakteriju kojoj kiseonik ionako smeta.
Ewingella americana radi na dva fronta. Prvo se, kao anaerob, gomila baš u tom delu tumora bez kiseonika, gde je zdravo tkivo ne dohvata. Tamo se umnoži oko 3.000 puta za samo 24 sata. Ta eksplozija broja direktno razara tumorske ćelije. Drugi front je imuni sistem: prisustvo bakterije budi odbranu tela, koja onda i sama kreće na tumor. Dakle jedan udarac ruši ćelije, a drugi poziva pojačanje.
Baš ta dvostrukost je razlog zašto istraživači nisu ravnodušni. Terapije koje kombinuju direktan napad i aktivaciju imuniteta su ono za čim onkologija trči godinama. Ovde to radi jedan organizam, bez skupe genetske modifikacije, jer je bakterija u prirodnom obliku.
Znači li to da lek stiže sutra?
Ne, i tu treba biti pošten. Sve što je opisano desilo se kod miševa, u kontrolisanim uslovima laboratorije. Miš nije čovek, a rak kod ljudi je složeniji, sporiji i raznovrsniji. Istorija medicine je puna terapija koje su brisale tumore kod glodara pa se saplele na prvom ozbiljnom kliničkom testu.
Do eventualne primene na ljudima potrebne su godine ispitivanja. Prvo bezbednost, jer ubrizgavanje žive bakterije u krvotok nosi svoje rizike i mora se dokazati da se kontroliše. Zatim doza, pa efikasnost na različitim tipovima tumora, pa poređenje sa postojećim terapijama na pravim pacijentima. Svaki od tih koraka može da zaustavi celu priču.
Ono što ostaje jeste pravac. Ideja da mikrob iz neočekivanog mesta, creva jedne žabe, može da bude oružje protiv raka nije marketing, nego pretklinički rezultat objavljen u recenziranom časopisu. To vredi pratiti, ali bez naslova koji obećavaju čudo.
Verujete li da će bakterije jednog dana postati standardno oružje protiv raka, ili je ovo još jedno obećanje koje neće preživeti klinička ispitivanja?
