Letnja dugodnevica 21. juna: najduži dan godine

Severna hemisfera u nedelju, 21. juna 2026, dočekuje letnju dugodnevicu. Trenutak solsticija pada u 10.25 po srednjoevropskom vremenu, odnosno u 4.25 ujutru po istočnoameričkom. Tog dana Sunce na nebu dostiže najvišu tačku u godini, a dan traje najduže pre nego što se svetlost počne skraćivati. Za posmatrače na našim geografskim širinama to je početak astronomskog leta i jedan od onih datuma kada se kretanje Zemlje oko Sunca može osetiti i bez ikakvog instrumenta.

Dugodnevica nije pojava koja se dešava tokom celog dana, već precizan trenutak. To je čas kada je severni pol Zemlje najviše nagnut ka Suncu, pa severna hemisfera dobija najviše direktne svetlosti. Posle tog trenutka dani se polako kraćaju, iako će ljudima trebati nekoliko nedelja da tu promenu primete. Naziv solsticij potiče od latinskog izraza koji znači da Sunce naizgled zastaje, jer se tačka njegovog izlaska i zalaska na horizontu na kratko gotovo ne pomera.

Zašto će puna Mesečina krajem juna biti tako niska?

Osam dana posle dugodnevice, 29. juna, nebo nudi drugi prizor. Tada nastupa prva puna Mesečina posle solsticija, poznata kao Jagodina Mesečina. Pošto Mesec u fazi punog Meseca stoji na nebu nasuprot Suncu, a Sunce je u to doba godine najviše, Mesec se kreće niskom putanjom blizu horizonta. Zato će ta puna Mesečina biti najniža u celoj godini, suprotno onome što se dešava oko zimskog solsticija, kada puna Mesečina visoko nadvisuje noćno nebo.

Niska putanja ima i vidljivu posledicu. Kada je Mesec blizu horizonta, njegova svetlost prolazi kroz deblji sloj atmosfere, koji rasipa plave talasne dužine i propušta tople tonove. Zbog toga niski pun Mesec često deluje zlatasto, narandžasto ili čak crvenkasto. To nije promena boje samog Meseca, već efekat atmosfere, isti onaj koji daje boju zalascima Sunca. Posmatračima na otvorenom horizontu, bez visokih zgrada i drveća, prizor će biti najupečatljiviji u prvim satima posle izlaska Meseca.

Odakle Jagodinoj Mesečini ime?

Naziv Jagodina Mesečina dolazi iz tradicije severnoameričkih plemena, koja su punim Mesecima davala imena prema sezonskim pojavama u prirodi. Junski pun Mesec označavao je vreme kada sazrevaju jagode i kada počinje njihova berba, pa otuda ime. Reč je o narodnoj, a ne astronomskoj oznaci, što znači da ime ne govori ništa o boji ili veličini Meseca, već o godišnjem dobu u kome se javlja.

Vredi naglasiti i šta ovaj prizor nije. Niska puna Mesečina nije optička iluzija u smislu uvećanja, niti je u pitanju superpun Mesec po definiciji. Sama dugodnevica i puna Mesečina su predvidive, ponovljive astronomske pojave, a ne najave bilo kakvog neobičnog događaja. Za posmatranje nije potrebna nikakva oprema, dovoljan je čist pogled ka istoku u večernjim satima pred kraj juna. Hoćete li 29. juna pronaći otvoren horizont i sačekati izlazak najniže pune Mesečine u ovoj godini?