Rođeni posle 1965. brže biološki stare, veći rizik od tumora
Velika studija u časopisu Nature Medicine pokazuje da mlađe generacije biološki stare brže od svojih roditelja, a to ubrzanje prati i veći rizik od ranih tumora.
- Studija je obuhvatila više od 160.000 ljudi, među kojima preko 154.000 iz baze UK Biobank.
- Osobe rođene posle 1965. biološki su starije u istoj životnoj dobi nego prethodne generacije.
- Po jedinici ubrzanog starenja rizik od ranog raka pluća raste za 42 odsto, materice za 36, a gastrointestinalnog za 22 odsto.
- Ubrzano starenje imunog sistema vezano je za rani rak pluća, a starenje masnog tkiva za rani rak debelog creva.
Da li tvoja lična karta i tvoje telo pokazuju isti broj? Sve češće ne. Nova studija objavljena u časopisu Nature Medicine pokazuje da ljudi rođeni posle 1965. godine biološki stare brže od svojih roditelja, čak i kada su istih godina po dokumentima.
Istraživanje su vodili naučnici sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu. Analizirali su više od 160.000 ljudi, a najveći deo, preko 154.000, dolazi iz britanske baze UK Biobank. Biološku starost merili su preko devet standardnih krvnih biomarkera, pokazatelja koji govore koliko je telo zaista istrošeno, a ne koliko je rođendana proslavilo.
Zaključak je jasan i pomalo neprijatan. Mlađe generacije, posmatrane u istoj životnoj dobi, biološki su starije od onih koje su došle pre njih. Drugim rečima, telo prosečnog četrdesetogodišnjaka danas često radi kao da je nekoliko godina stariji.
Zašto je ubrzano starenje povezano sa rakom?
Ovde studija postaje konkretna. Naučnici su povezali tempo biološkog starenja sa rizikom od takozvanih ranih tumora, onih koji se javljaju pre uobičajenih godina. Po svakoj jedinici ubrzanog starenja rizik od ranog raka pluća raste za 42 odsto. Za rak materice skok je 36 odsto, a za gastrointestinalne tumore 22 odsto.
Brojke nisu slučajne i ne odnose se na sve organe podjednako. Ubrzano starenje imunog sistema istraživači su povezali sa ranim rakom pluća. Starenje masnog tkiva, pak, vezuje se za rani rak debelog creva. To znači da različiti delovi tela stare svojim tempom, a svaki nosi svoj rizik.
Zašto baš generacije posle 1965? Studija ne daje jedan krivac, već opisuje obrazac. Promene u ishrani, načinu života, fizičkoj aktivnosti i okruženju verovatno se sabiraju u telu i ostavljaju trag na biomarkerima. Važno je razumeti da ovo nije presuda za pojedinca. Reč je o trendu na nivou velikih grupa, ne o tvojoj sudbini.
Šta ovo praktično znači za tebe?
Najpre, bez panike. Biološka starost nije zacementirana kao datum rođenja. Upravo zato što je vezana za biomarkere, ona se može pomeriti, a deo tih biomarkera reaguje na navike koje su u tvojim rukama.
Naša preporuka je da podatak shvatiš kao podsticaj, a ne kao dijagnozu. Redovni pregledi i krvne analize daju ti uvid u te iste pokazatelje koje su naučnici merili. Ako pripadaš generaciji rođenoj posle 1965, razgovor sa lekarom o ranijem skriningu, posebno za rak debelog creva i pluća, ima smisla.
Korak po korak vredi i ono što već znaš da je dobro, ali možda ne radiš dosledno. San, kretanje, manje prerađene hrane i prestanak pušenja deluju upravo na imuni sistem i masno tkivo, dva sistema koja je studija izdvojila kao ključna.
Studija ne kaže da je mlađim generacijama suđeno gore zdravlje. Kaže da je sat počeo da kuca malo brže i da vredi obratiti pažnju na vreme. A kada si poslednji put zaista proverio šta ti krvna slika govori o godinama?
