Studija: mozak može da napreduje u svakoj dobi

Verovanje da je opadanje mentalnih sposobnosti sa godinama neizbežno dobija ozbiljnog protivnika u podacima. Istraživanje koje je sproveo Centar za zdravlje mozga Univerziteta u Teksasu u Dalasu, a objavljeno u časopisu Scientific Reports, pokazuje da se zdravlje mozga može merljivo poboljšati u svakoj životnoj dobi. Studija je pratila 3.966 odraslih osoba starosti od 19 do 94 godine tokom tri godine i našla pomake čak i kod ljudi u osamdesetim godinama.

To je važno jer dovodi u pitanje raširen stav da je mozak posle određenog uzrasta u jednosmernom padu. Podaci sugerišu drugačije: kapacitet za rast ostaje prisutan mnogo duže nego što se obično pretpostavlja, pod uslovom da postoji redovna stimulacija.

Tim je koristio sopstveni indeks zdravlja mozga koji je merio tri oblasti: jasnoću mišljenja, emocionalnu ravnotežu i povezanost sa drugima. Umesto da meri samo brzinu ili pamćenje, pristup obuhvata i emocionalnu i socijalnu dimenziju, što bliže odgovara tome kako mozak funkcioniše u svakodnevnom životu.

Šta su učesnici zapravo radili?

Program nije zahtevao velika ulaganja vremena. Učesnici su radili kratke vežbe za mozak, po pet do petnaest minuta dnevno, tokom perioda istraživanja. Reč je o redovnoj, ali skromnoj dozi mentalne aktivnosti, dostupnoj gotovo svakome bez posebne opreme.

Rezultati su pokazali jasan obrazac. Najveće pomake ostvarili su oni koji su krenuli sa najnižim početnim rezultatima, što znači da je prostor za napredak bio najveći tamo gde je polazna tačka bila slabija. Još važnije, ključni faktor napretka bila je angažovanost, dakle koliko se osoba zaista uključila u vežbe, a ne njene godine, pol ili nivo obrazovanja.

Dr Lori Cook iz Centra za zdravlje mozga formulisala je to slikovito. “Svaki mozak je jedinstven kao otisak prsta i ima potencijal za rast”, navela je ona, opisujući nalaze kao podsticaj da se starenje ne shvata kao pasivni proces.

Šta ovaj nalaz ne dokazuje?

Vredi biti precizan oko granica studije. Trogodišnje praćenje je solidan vremenski okvir, ali poboljšanje na internom indeksu zdravlja mozga nije isto što i dokaz da vežbe sprečavaju demenciju ili neurološku bolest. Studija pokazuje da su angažovani učesnici napredovali na merama koje je tim definisao, a ne da postoji univerzalni lek protiv kognitivnog opadanja.

Takođe, ovo je opservaciona slika velikog uzorka, a ne kliničko ispitivanje sa strogo kontrolisanim grupama, pa rezultate treba čitati kao snažan signal koji traži dalju replikaciju, ne kao zatvoren slučaj. Vredelo bi videti i kako se efekti ponašaju na duže staze, posle pet ili deset godina.

Ono što nalaz jasno poručuje jeste da uzrast sam po sebi nije prepreka. Mozak ostaje sposoban da reaguje na stimulaciju i kasno u životu, a kratke dnevne vežbe pokazale su se kao realan put do merljivog napretka.

Kada biste odvojili deset minuta dnevno za svoj mozak, koju biste vežbu prvo isprobali?