Ariane 6 odnela MTG-I2, Evropa na snimku svakih 2,5 minuta
Raketa Ariane 6 prvi put je stigla do geostacionarne prelazne orbite i odnela satelit MTG-I2, koji će Evropu i severnu Afriku snimati na svakih 2,5 minuta radi ranijeg otkrivanja nevremena.
Evropska raketa Ariane 6, u konfiguraciji sa dva pomoćna raketna motora poznatoj kao Ariane 62, poletela je 27. avgusta u 17.11 po lokalnom vremenu iz Kurua u Francuskoj Gvajani. To je 20.11 po univerzalnom vremenu, odnosno 22.11 uveče po beogradskom vremenu. Misija oznake VA270 je izvela kompanija Arianespace za naručioca EUMETSAT, evropsku organizaciju za satelitsku meteorologiju, a teret je bio satelit MTG-I2, drugi snimač iz porodice Meteosat treće generacije.
Reč je o devetom letu Ariane 6 ukupno i četvrtom lansiranju Arianespacea u 2026. godini, ali prvom koje je ovu raketu odvelo ka geostacionarnoj prelaznoj orbiti. Prethodna tri leta ove godine, u februaru, aprilu i junu, nosila su satelite Amazon Leo ka niskoj Zemljinoj orbiti. Raketin prethodnik Ariane 5 je često leteo ka geostacionarnoj orbiti, ali je potražnja za takvim letovima pala poslednjih godina zbog širenja konstelacija u niskoj orbiti.
Satelit mase 3,8 tona pri lansiranju odvojio se od gornjeg stepena rakete 36 minuta posle poletanja, u prelaznoj orbiti na visini od 2.778 kilometara iznad ekvatora. Do radne geostacionarne orbite, na visini od oko 36.000 kilometara i poziciji 9 stepeni istočno, satelitu je potrebno između 10 i 12 dana. Posle toga sledi puštanje u rad koje traje više meseci. Kod prethodnika MTG-I1 taj postupak je trajao četiri meseca do prvog snimka, a EUMETSAT najavljuje da će kod MTG-I2, iste konstrukcije, ići brže.
MTG-I2 nosi instrument nazvan Flexible Combined Imager, koji Evropu i severnu Afriku snima na svakih 2,5 minuta, znatno češće od prethodnika MTG-I1, čiji instrument pravi pun snimak Zemljinog diska na svakih 10 minuta. Namena je rano otkrivanje oluja koje se brzo razvijaju, kao i redovna vremenska prognoza i praćenje klime. Toma Blekmor iz britanske meteorološke službe Met Office opisao je značaj te učestalosti uoči lansiranja.
Za meteorologe, MTG-I2 je pomalo kao prelazak sa niza pojedinačnih snimaka na nešto što je mnogo bliže direktnom video prenosu iz svemira.
Satelit radi u paru sa Meteosatom 12, odnosno MTG-I1, lansiranim u decembru 2022. raketom Ariane 5 u misiji VA259. Time je zaokružena prva trojka sistema Meteosat treće generacije, uz sondažni satelit MTG-S1 koji je zbog kašnjenja u razvoju Ariane 6 lansiran raketom Falcon 9 tokom 2025. godine, u okolnostima koje je EUMETSAT tada opisao kao izuzetne. Druga trojka satelita sistema je u izradi i trebalo bi da poleti sredinom sledeće decenije, osim ako neki od postojećih satelita ranije ne otkaže.
Satelite je razvila Evropska svemirska agencija na osnovu zahteva EUMETSAT-a, a izgradio ih je konzorcijum evropskih kompanija predvođen Thales Alenia Space, uz partnere OHB System iz Nemačke i Leonardo iz Italije. EUMETSAT razvija i zemaljsku infrastrukturu za upravljanje satelitima i deli podatke sa korisnicima širom sveta.
Kristof Brino, izvršni direktor kompanije ArianeGroup, komentarisao je uspeh misije u saopštenju posle lansiranja.
Ovaj najnoviji uspeh potvrđuje sposobnost lansirne rakete da ispuni zahteve najstrateškijih svemirskih programa Evrope.
Arianespace za ostatak godine cilja sedam do osam letova Ariane 6, a u 2027. planira da podigne tempo na devet do deset lansiranja godišnje. Kompanija za sada nije objavila datum ni naručioca sledećeg leta.
Lansiranje i uspešno ulaženje u prelaznu orbitu ne znače da je MTG-I2 već operativan. Satelit tek treba da stigne do svoje pozicije, da prođe mesece testiranja instrumenata i da počne redovno da isporučuje snimke na svakih 2,5 minuta. Tek kada to puštanje u rad bude završeno, videće se da li instrument radi u skladu sa najavljenim specifikacijama.
