Ariane 6 izneo najteži teret u istoriji: 36 satelita

Evropska raketa Ariane 6 poletela je 17. juna 2026. sa Evropskog svemirskog centra u Kuruu u Francuskoj Gvajani, u lansirnom prozoru oko 11:53 UTC. Misija pod oznakom VA269, interno označena kao LE-03, iznela je u nisku Zemljinu orbitu 36 satelita konstelacije Amazon Leo. Po podacima Arianespacea, reč je o najtežem teretu koji je ijedna raketa iz porodice Ariane ikada ponela u jednom letu.

Broj od 36 satelita je za četiri veći nego na prethodne dve misije iste konstelacije. To povećanje nije slučajno. Na ovom letu su prvi put upotrebljeni nadograđeni čvrsti potisnici P160C, koji zamenjuju raniju verziju P120C. Novi potisnici nose do 156 tona čvrstog goriva i, prema proizvođaču, daju oko 10 odsto bolje performanse od prethodne generacije. Veći potisak u prvim minutima leta pomerio je gornju granicu mase koju raketa može da isprati na ciljanu orbitu.

Amazon Leo je komercijalna konstelacija namenjena pružanju širokopojasnog interneta iz orbite. Plan predviđa više od 3.200 satelita raspoređenih kroz više od 80 lansiranja, pa svaki dodatni satelit po letu skraćuje ukupan raspored. Ovo je za Ariane 6 bio osmi let ukupno i treći u 2026. godini, što govori o postepenom ubrzavanju operativnog tempa rakete koja je u upotrebu ušla relativno nedavno.

Zašto je nadogradnja potisnika važna?

Potisnici su deo rakete koji daje najveći deo početne sile pri poletanju, kada je masa najveća, a brzina najmanja. Svako poboljšanje u toj fazi direktno se preslikava na to koliko korisnog tereta raketa može da iznese. Prelazak sa P120C na P160C deo je planirane evolucije programa, a ne jednokratna izmena, pa se očekuje da nova konfiguracija postane standard na budućim letovima sa teškim teretom.

Za evropski svemirski sektor, koji je nekoliko godina zavisio od stranih nosača dok je Ariane 6 dovođen u operativno stanje, ovakvi letovi imaju i širi značaj. Sposobnost da se u jednom letu iznese veliki broj komercijalnih satelita postavlja Ariane 6 kao konkurenta za poslove raspoređivanja velikih konstelacija, što je segment tržišta koji brzo raste.

Šta nam ova misija govori, a šta još ne?

Treba biti precizan oko toga šta jedan uspešan let dokazuje, a šta ne. Rekordni teret na misiji VA269 pokazuje da nadograđena konfiguracija sa P160C potisnicima radi i da Ariane 6 može da iznese veću masu nego ranije. To je merljiv, konkretan rezultat. Ono što jedan let sam po sebi ne dokazuje jeste dugoročna pouzdanost nove konfiguracije ni da li će planirani tempo od desetina lansiranja za Amazon Leo biti održan u realnim uslovima.

Konstelacije od preko 3.200 satelita oslanjaju se na to da svaki nosač isporuči svoj deo na vreme i bez kvarova kroz mnogo uzastopnih letova. Da li će Ariane 6 sa novim potisnicima uspeti da održi ritam koji takav plan zahteva, ostaje da se prati kroz naredne misije. Kako vi gledate na to da Evropa ponovo gradi sopstveni kapacitet za teška lansiranja?