Najdalji predak superjata galaksija, 5.000 Mlečnih puteva
Tim astronoma otkrio je COSMOS-z3.1-A, najdalji poznati predak superjata galaksija, mase oko 5.000 Mlečnih puteva, uz pomoć pregleda neba ODIN i teleskopa Blanko u Čileu.
Međunarodni tim astronoma otkrio je najdaljeg poznatog pretka superjata galaksija, strukturu označenu kao COSMOS-z3.1-A, na crvenom pomaku 3,1. Otkriće je objavljeno 8. septembra 2026. u časopisu The Astrophysical Journal, pod oznakom DOI 10.3847/1538-4357/ae8091. Prvi autor rada je Vandana Ramakrišnan, u vreme istraživanja doktorand na Purdue univerzitetu, a procenjena ukupna masa strukture iznosi oko 5.000 masa Mlečnog puta.
Jata galaksija su najmasivnije gravitaciono vezane strukture u svemiru, sastavljene od stotina do hiljada galaksija razmeštenih na milionima svetlosnih godina. Ona koja astronomi posmatraju u bliskom svemiru su zreli sistemi, nastali iz takozvanih protojata, ogromnih i labavo vezanih skupina galaksija koje se tek spajaju. Da bi razumeli kako su moderna jata nastala, istraživači traže protojata iz perioda kada je svemir bio mnogo mlađi, i upravo je taj cilj vodio tim koji je pronašao COSMOS-z3.1-A.
Podaci potiču iz pregleda neba ODIN, punog naziva One-hundred-deg2 DECam Imaging in Narrowbands, koji vode Kjung Su Li sa Purdue univerziteta i Erik Gavajzer sa Rutgersa. Snimanje je rađeno kamerom Dark Energy Camera, montiranom na teleskop Viktor M. Blanko prečnika 4 metra u Čileu, tokom više od 100 noći raspoređenih na tri godine. Tim je tako identifikovao 150 udaljenih protojata nastalih kada je svemir imao između 1 i 3 milijarde godina, a pažnju je usmerio na dve strukture sa izraženim viškom gustine galaksija, COSMOS-z3.1-A i COSMOS-z3.1-C.
Izvori se razilaze oko starosti svemira u trenutku kada je svetlost sa COSMOS-z3.1-A krenula ka Zemlji. Phys.org navodi da je svemir tada imao 2,1 milijardu godina, dok saopštenje Rutgers univerziteta navodi 2,8 milijardi godina. Rutgers istu udaljenost izražava i kao oko 12 milijardi svetlosnih godina.
Kako je potvrđena treća dimenzija
Prvobitni snimci ODIN pregleda dali su samo dvodimenzionalni raspored galaksija na nebu, nedovoljan da se utvrdi da li one zaista pripadaju istoj strukturi ili se samo slučajno poklapaju u projekciji. Ramakrišnan je zato, sa doktorantima Bjongom Munom sa korejskog instituta KASI i Nikol Fajerston sa Rutgersa, vodila naknadna posmatranja spektrografima, instrumentima koji pomoću svojstava svetlosti mere udaljenost objekta. Najveći deo spektara prikupljen je instrumentom DESI, koji istovremeno može da izmeri udaljenost do 5.000 galaksija, montiranim na teleskop Nikolas U. Mejol prečnika 4 metra u Arizoni. Dodatni podaci došli su sa GMOS spektrografa na teleskopu Gemini South i DEIMOS spektrografa na teleskopu Keck II.
„COSMOS-z3.1-A predstavlja najekstremnije, najgušće oblasti svemira”, kaže Ramakrišnan, prvi autor rada, u saopštenju istraživačkog tima povodom objave rada.
Trodimenzionalne mape pokazale su da se unutar COSMOS-z3.1-A razvija 10 jata galaksija u nastajanju. Prema modelima koje je tim koristio, ovakav objekat javlja se ređe od jednom na 10.000 jata galaksija, što ga svrstava među najređe poznate strukture tog tipa. Raspored galaksija je zgrudvan i nepravilan, a struktura leži na preseku više niti kosmičke mreže, zbog čega tim ovo posmatranje navodi kao potvrdu modela po kome se veće strukture grade odozdo nagore, spajanjem manjih u sve veće celine.
„Kada gledamo jata galaksija u bliskom svemiru, vidimo gotov proizvod. Ova daleka struktura nas vraća u mnogo raniju fazu”, kaže Erik Gavajzer, profesor na Katedri za fiziku i astronomiju Rutgers univerziteta, u saopštenju te ustanove.
Uz Gavajzera, sa Rutgersa su u istraživanju učestvovale i doktorandkinja Nikol Fajerston i skorašnji diplomac Govind Ramgopal, koji je pomogao u analizi dodatnih merenja.
Šta ovo otkriće ne dokazuje
Rad ne pokazuje kako će COSMOS-z3.1-A zaista izgledati kada dostigne zrelost. Procena da će nadmašiti masu jata Koma, najvećeg poznatog jata u bliskom svemiru, izvedena je iz modela primenjenih na trenutni snimak strukture, a ne iz direktnog posmatranja njenog kasnijeg razvoja. Procena da se ovakav objekat javlja ređe od jednom na 10.000 jata takođe potiče iz poređenja sa jednom simulacijom korišćenom za testiranje metodologije, ne iz nezavisne provere na više simulacija. Razlika u navedenoj starosti svemira između dva izvora, phys.org i Rutgers univerziteta, pokazuje da čak ni sekundarni izveštaji o istom radu ne prenose identične brojke, pa čitalac koji traži preciznu vrednost treba da pogleda sam rad u The Astrophysical Journal. Tim najavljuje da će Rubinova opservatorija, kroz projekat Legacy Survey of Space and Time, u narednoj deceniji dodatno proširiti ovu vrstu istraživanja pregledom celog južnog neba na svakih nekoliko noći.
