Venera najsjajnija 18. septembra, ponovo tek 2028.

Venera će 18. septembra u 23 časa po Griniču (UTC) dostići najveći sjaj u 2026. godini, magnitudu -4,8, javlja astronomski portal EarthSky. Po srpskom letnjem vremenu to je jedan sat posle ponoći 19. septembra, kada je planeta već zašla, pa se sjaj gleda uveče 18. septembra, odmah posle zalaska Sunca, nisko nad zapadnim horizontom.

Venera se od avgusta udaljavala od Sunca na večernjem nebu i najveću istočnu elongaciju, 46 stepeni, dostigla je 14. i 15. avgusta, piše portal Startgaze. Otad se ugao ponovo smanjuje, jer se planeta sprema da prođe između Zemlje i Sunca, u takozvanoj donjoj konjunkciji. Tu konjunkciju EarthSky navodi za 23. i 24. oktobar, dok je Startgaze datira na 24. oktobar; izvori se, dakle, malo razilaze oko tačnog dana. Srpske novine su o Veneri pisale i dan ranije: 14. septembra je, prema EarthSky-u, Mesec u delovima Evrope, Afrike i Azije, oko 11 časova po Griniču, prošao ispred planete u dnevnoj pojavi koju su mogli da uhvate samo iskusni posmatrači sa odgovarajućom opremom.

Zašto je Venera baš sada najsjajnija?

Sjaj planete zavisi od dva faktora koja se upravo sada ukrštaju, objašnjava Startgaze: prividne veličine njenog diska i udela diska koji je osvetljen Suncem. Venera se Zemlji približava, pa joj prividni prečnik raste i trenutno iznosi oko 40 lučnih sekundi, dok istovremeno osvetljeni deo diska opada, jer planeta prelazi u sve tanji srp. Na dan najvećeg sjaja osvetljeno je oko 25 odsto diska. Najveći ukupni sjaj nastupa tačno u trenutku kada se te dve suprotne krive, veličina diska i osvetljenost, ukrste.

Kada i gde gledati

Za posmatrače na geografskoj širini oko 35 stepeni severno, kakva je i južna Evropa, Venera se uveče nalazi na svega desetak stepeni visine iznad horizonta i vidljiva je otprilike sat vremena posle zalaska Sunca, pre nego što i sama zađe. Magnituda -4,8 znači da je sjaj Venere više od 20 puta jači od Sirijusa, inače najsjajnije zvezde na nebu, a sa zaista tamnog mesta, bez svetlosnog zagađenja, planeta prema Startgazeu može da baci i slabu senku. Kroz teleskop se u ovom periodu ne vidi tačka nego jasno uočljiv srp. Prema Startgazeu, sjaj Venere se praktično ne menja u periodu od 12. do 22. septembra, pa oblačno veče baš 18. septembra ne znači propuštenu priliku, jer je razlika u odnosu na susedne dane zanemarljiva.

Nešto niže nad horizontom nalazi se i Merkur: prema Astronomy.com, sredinom septembra sija na magnitudi -0,5, ali zalazi manje od 40 minuta posle Sunca, pa je za njegovo uočavanje, za razliku od Venere, potreban dvogled i vidik potpuno otvoren ka zapadu.

U istom periodu pada i jesenja ravnodnevica. Prema Startgazeu, ona nastupa 23. septembra u 00.05 časova po Griniču, odnosno 02.05 po srpskom letnjem vremenu. Od tog dana ekliptika, zamišljena linija po kojoj se kreću planete, sa zapadnim horizontom zaklapa sve manji ugao gledano iz severne hemisfere, pa Venera svakog narednog dana zalazi sve brže, a njena visina nad horizontom u sumrak se dodatno smanjuje.

Sledeći put kada Venera dostigne najveći sjaj biće 29. novembra 2026, ali tada na jutarnjem nebu, pre izlaska Sunca, navodi EarthSky. Ovako sjajna na večernjem nebu, kakva je sada, planeta neće biti sve do aprila 2028.

Najveći sjaj Venere ipak nije retka ni jedinstvena pojava, nego redovna posledica kretanja unutar Sunčevog sistema, koja se ponavlja otprilike svakih devetnaest meseci, koliko traje sinodički period ove planete u odnosu na Zemlju. Ni tačan dan nije presudan: kako navodi Startgaze, Venera 12. ili 22. septembra izgleda praktično isto kao 18. septembra. Reč je o uobičajenoj planetarnoj mehanici, ne o retkom ili neobjašnjivom događaju na nebu.