XRISM: vetrovi crne rupe u kvazaru H1821+643 stostruko jači

Tim naučnika sa Univerziteta Tohoku, uz saradnike sa Univerziteta Kanazava i Tokijskog metropolitenskog univerziteta, izmerio je da vetrovi koje pokreće supermasivna crna rupa u kvazaru H1821+643 nose oko sto puta više energije nego što se do sada procenjivalo. Merenje je urađeno rendgenskim astronomskim satelitom XRISM, praćenjem emisionih linija jona gvožđa u vrelom gasu koji okružuje crnu rupu. Rezultati pokazuju da se turbulentno razbacivanje tog gasa širi na oko 300.000 svetlosnih godina, daleko izvan granica matične galaksije. Rad je objavljen u časopisu Nature Astronomy, pod digitalnim identifikatorom 10.1038/s41550-026-02939-x, a vodio ga je Satoši Jamada, docent na Frontier institutu za interdisciplinarne nauke pomenutog univerziteta.

Vredi razjasniti kada se ovo zaista dogodilo, jer se izvori razilaze. Saopštenje Univerziteta Tohoku i rad u Nature Astronomy objavljeni su krajem jula ove godine, prema podacima koje navodi SciTechDaily, tačnije 28. jula 2026. ScienceDaily, s druge strane, u svom tekstu ne navodi tačan datum objave rada, samo godinu. Portal ScienceDaily je vest o istraživanju preneo tek 14. septembra, gotovo sedam nedelja nakon što je nalaz prvi put objavljen. Reč je, dakle, o istraživanju koje je javnosti predstavljeno krajem jula, a ne o otkriću koje je Univerzitet Tohoku najavio ovih dana.

Do sada se smatralo da vetrovi koje izbacuju supermasivne crne rupe ostaju zadržani unutar sopstvene galaksije. “Crne rupe su uglavnom poznate po tome što uvlače materiju, ali one i izbacuju gas u vidu snažnih vetrova”, rekao je Jamada u saopštenju Univerziteta Tohoku. Prema njegovim rečima, dosadašnja pretpostavka da su ti vetrovi zatvoreni unutar galaksije nije izdržala novo merenje.

Šta je tačno izmereno

Predmet posmatranja bio je kvazar H1821+643, u sazvežđu Zmaj, udaljen 3,4 milijarde svetlosnih godina od Zemlje. Kvazari su izuzetno svetli objekti čiju svetlost pokreće supermasivna crna rupa koja aktivno guta okolni gas, pa su vidljivi na ogromnim udaljenostima. Crna rupa u središtu H1821+643 se nalazi unutar jata galaksija i uzburkava vreo gas oko sebe, koji zrači u rendgenskom spektru. Da bi izmerio kretanje tog gasa, tim je analizirao emisione linije jona gvožđa, metod koji omogućava da se iz širine spektralne linije proceni koliko je gas turbulentan.

Merenja XRISM pokazala su da vreo gas oko crne rupe nije miran, nego se nasilno razbacuje po širokom prostoru. Prostiranje se ne zaustavlja na granici galaksije, nego doseže oko 300.000 svetlosnih godina. Energija sadržana u toj turbulenciji je, prema proceni tima, otprilike sto puta veća od ranijih procena, i uporediva je sa energijom nekoliko milijardi eksplozija supernovih.

“Po prvi put smo pokazali da crne rupe utiču na šire kosmičko okruženje preko udarnog talasa zapanjujuće snage”, rekao je Jamada. Tim smatra da nalaz ukazuje na to da supermasivne crne rupe mogu da oblikuju okruženje čitavih jata galaksija, ne samo sopstvenu galaksiju domaćina.

Šta ovo istraživanje ne dokazuje

Nalaz se odnosi na jedan konkretan kvazar i jedno merenje, pa se ne može automatski primeniti na sve supermasivne crne rupe niti na sve kvazare. Metod se oslanja na indirektnu procenu turbulencije iz širine emisionih linija gvožđa, a ne na direktno snimanje samih vetrova, što uvodi metodološku neizvesnost oko tačne veličine efekta. Podatak da je energija vetrova uporediva sa nekoliko milijardi eksplozija supernovih je procena reda veličine, ne precizno izmerena vrednost. Rad takođe ne dokazuje uzročnu vezu između ovih vetrova i konačne evolucije jata galaksija, samo ukazuje na mehanizam koji bi mogao da igra ulogu. Autori sami najavljuju da su dalja posmatranja neophodna da bi se jasnije utvrdilo kako crne rupe utiču na svoje šire okruženje i na kretanje materije kroz svemir.