Prestupna sekunda ukinuta, UTC postaje neprekidan od 2027
Delegati iz 69 zemalja usvojili su u Versaju rezoluciju o neprekidnom UTC-u. Prestupni sat dolazi tek kad razlika prema rotaciji Zemlje dostigne 3.600 sekundi.
Delegati iz 69 zemalja glasali su u četvrtak ujutru u Versaju da se prestupna sekunda ukine, a Koordinisano svetsko vreme (UTC) postane neprekidno. Rezoluciju je većinom glasova usvojila Generalna konferencija za tegove i mere (CGPM), koju svake četvrte godine priređuje Međunarodni biro za tegove i mere (BIPM). Izvori ne navode koliko je glasova bilo za, a koliko protiv.
Šta se menja u merenju vremena
UTC se računa kao ponderisan prosek vremena sa atomskih časovnika širom sveta, a BIPM ga distribuira. Po njemu se ravnaju računari, telefoni, brodovi, avioni i sateliti, kao i navigacioni sistemi poput GPS-a. Dosad je UTC držan na razlici manjoj od sekunde u odnosu na UT1, vreme izvedeno iz stvarne rotacije Zemlje, tako što bi mu se povremeno dodala prestupna sekunda.
Po novom dogovoru UTC sme da odstupi od UT1 do jednog sata, odnosno 3.600 sekundi. Kad razlika dostigne tu granicu, dodaće se prestupni sat. Prema pisanju Yahoo News, promena stupa na snagu 20. maja 2027, na Svetski dan metrologije. Sense About Science, pozivajući se na Gardijan, navodi samo da odluka važi od 2027. godine.
Koliko će se čekati na prvi prestupni sat, izvori procenjuju različito: Yahoo News piše da naučnici ne očekuju da će zatrebati pre više od 1.000 godina, dok Sense About Science govori o hiljadama godina.
„Posle 30 godina rasprava, spremni smo”, rekao je Noel Dimark, viši naučnik francuskog CNRS-a i predsednik Konsultativnog komiteta za vreme i frekvenciju pri BIPM-u, neposredno pred glasanje.
Zašto prestupna sekunda smeta računarima?
Sekunda je od 1967. definisana preko 9.192.631.770 oscilacija atoma cezijuma. Prvi praktični cezijumski atomski časovnik napravili su 1955. Luis Esen i Džek Peri u britanskoj Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji (NPL). Rotacija Zemlje je, za razliku od njega, nepravilna: na nju utiču istopljeno jezgro planete, pomeranja okeana i mlazne struje.
UTC je uveden 1960, a ubrzo je primećeno da se Zemlja okreće sve sporije u odnosu na atomske časovnike. Prva prestupna sekunda dodata je 1972, na zahtev astronoma, i od tada ih je dodato 27. Minut od 61 ili 59 sekundi može da zbuni softver koji pretpostavlja da svaki minut ima tačno 60.
Posledice su se videle 2012. Setnam Šemar, glavni naučnik odeljenja za vreme i frekvenciju NPL-a, rekao je za Gardijan:
„Posle prestupne sekunde 2012. bilo je računarskih sistema čiji operativni sistemi nisu mogli da se nose sa 61 sekundom u minutu. Serveri su se zamrzli, zaglavili. Sistemi su otišli van mreže. I to su vrste otkaza koje se mogu desiti sa pozitivnim prestupnim sekundama.”
Šemar je bio član međunarodnog stručnog komiteta za merenje vremena koji je predložio prestupni sat. Te godine su zastoje imali Reddit i LinkedIn, a neki letovi Kantasa kasnili su.
Šta je ubrzalo odluku
Od sredine 2010-ih Zemlja se okreće brže, pa je prvi put predviđena negativna prestupna sekunda, odnosno vraćanje časovnika unazad za jednu sekundu, možda već 2029. Nikada nije primenjena. Inženjeri je porede sa „mini Y2K”, mogućim kvarom digitalne infrastrukture. Gardijan navodi procenu od 30 odsto verovatnoće da se to desi u narednoj deceniji.
„Izbegavanje negativnih prestupnih sekundi veoma je jak razlog da se otvori prozor”, rekao je Nik Stamatakos, šef Odeljenja za orijentaciju Zemlje u Pomorskoj opservatoriji SAD, koja upravlja američkim GPS sistemom.
Šemar je za Gardijan dodao da ta neizvesnost košta: „Verovatno postoji softver koji nije testiran na negativne prestupne sekunde, jer nikad nismo morali da primenimo nijednu.” Prema Gardijanu, upravo je ta bojazan, kako je Šemar rekao, prelomila glasanje.
Velika Britanija je dugo oklevala da ukine prestupnu sekundu zbog veze sa griničkim srednjim vremenom, a Rusija se protivila zbog mogućeg uticaja na satelitski navigacioni sistem GLONASS. Od 2022. naučnici, državni službenici i stručnjaci iz telekomunikacija traže praktično rešenje.
Šta odluka ne rešava
Šemar je prestupni sat predstavio kao podnošljivu meru: „Već imamo letnje računanje vremena, kad menjamo sat za jedan sat, i niko se zbog toga ne uznemirava, osim što izgubi sat sna ili dobije sat sna viška.”
Nisu svi bili potpuno zadovoljni. Kristijan Bizuar, direktor Centra za orijentaciju Zemlje IERS u Parizu, koji prati promene rotacije Zemlje, odobrio je ishod, ali je bio iskren o njegovom značenju:
„To je pomalo filozofska rasprava, jer ako do prestupnog sata dođe, to neće biti još jako, jako dugo. Mi zapravo odlažemo odluku.”
Granice onoga što je poznato treba držati na umu. Izvori ne kažu koliko je glasova bilo za rezoluciju. Ne kažu ni da li će se Zemlja i dalje okretati brže, a procena o 30 odsto je procena prenesena iz Gardijana, ne merenje. Nepoznato je i koliko će zaista trajati čekanje na prvi prestupni sat. Za većinu ljudi, prema Yahoo News, promena neće biti primetna, a prelazak na neprekidno vreme trebalo bi da smanji rizik od kvarova koje prestupna sekunda izaziva u digitalnoj infrastrukturi.
