51 Eridani b uočena u starom snimku teleskopa Veb

Astronomi sa Univerziteta Nortvestern objavili su 4. novembra 2026. u časopisu Nature metodu obrade snimaka koja je u podacima teleskopa Džejms Veb starim dve godine pronašla džinovsku planetu 51 Eridani b. Planeta je ranije otkrivena teleskopima sa Zemlje, ali na talasnoj dužini od 4,3 mikrometra, gde ugljen-dioksid snažno upija infracrvenu svetlost, ranija obrada je nije izdvojila iz odsjaja matične zvezde.

Metoda se zove FLIP, skraćeno od Physics-Based Learning for Imaging Planets. Razvijena je na Nortvesteru, u centru za astrofiziku CIERA. Glavni autor je Rodrigo Ferer Čavez, doktorand astronomije, a koautor Džejson Vang, docent fizike i astronomije na istom univerzitetu.

Zašto je planetu pored zvezde tako teško snimiti?

Izvori se razlikuju oko razmere sjaja. Scientific American navodi da i najveće planete mogu biti više od 10.000 puta slabije od zvezde koju obilaze. Prema Bioengineer.org, Ferer Čavez kaže da su planete oko milion puta slabije od svojih zvezda, a mlade džinovske oko 100.000 puta.

Teleskop Džejms Veb zato ima koronograf, masku unutar instrumenta koja blokira većinu svetlosti zvezde. „To je nešto kao veštačko pomračenje“, rekao je Ferer Čavez. Ipak, deo odsjaja prođe, pa astronomi snime sličnu referentnu zvezdu i njen odsjaj oduzmu od snimka cilja.

Taj šablon je snimljen u drugom trenutku, a teleskop nikad nije dvaput u istom stanju. Zvezda je malo van centra, temperature se menjaju, a ogledalo prečnika 6,5 metara se blago savija. Vang je naveo da toplotne promene mogu da šire ili skupe ogledalo za jedan pikometar, i da motori hladnjaka koji održavaju instrumente na niskoj temperaturi izazivaju vibracije. Ostaje trag svetlosti koji može da sakrije slabu planetu.

Šta FLIP radi drugačije

Umesto tuđeg odsjaja, FLIP pravi fizički model optike teleskopa, sa sitnim toplotnim pomeranjima i vibracijama, i računa kako svetlost ciljne zvezde prolazi kroz njega. Tim je podešavao milione parametara tog „digitalnog blizanca“ dok se simulirani odsjaj nije poklopio sa stvarnim snimkom, pa je tako izračunat odsjaj oduzeo. Ferer Čavez objašnjava da i pomeranja i nagibi od svega nekoliko nanometara menjaju šablon svetlosti, a model ih prati preciznije nego referentni snimak.

Alati su slični onima kojima se obučavaju modeli veštačke inteligencije, ali planete ne prepoznaje veštačka inteligencija. Prema Vangu, fizika teleskopa je poznata, pa za to nema potrebe.

Šta je pokazala provera na tri zvezde

FLIP je proban na posmatranjima tri sistema: HIP 65426, 51 Eridani i TYC 5899. Za prva dva se zna da imaju planete, za treći ne. Osetljivost za slabe planete bila je 2 do 15 puta veća nego kod standardnih tehnika, a dobit je najveća blizu zvezde, tamo gde kruže planete poput Zemlje.

Najvidljiviji rezultat je 51 Eridani b. Na snimku instrumenta NIRCam kroz filter F430M standardna metoda KLIP nije uspela da planetu izdvoji, dok je FLIP dao detekciju iznad pet sigma, na očekivanom mestu i sa očekivanim oblikom signala. Vang ističe da je reč o stvarnim podacima, nauci koja je ostala neiskorišćena jer nije bilo pravog alata za njihovu obradu.

Dimitri Maver, viši istraživač NASA Laboratorije za mlazni pogon koji nije učestvovao u studiji, ocenio je:

„Ovo je značajan rezultat.“

Dodao je da se računski model odsjaja razmatra više od decenije, ali da do sada nije mogao da nadmaši metode zasnovane na fizički izmerenim referentnim zvezdama. „Ferer Čavez i saradnici pokazuju da može“, rekao je.

Šta to znači za buduće opservatorije

Cilj je lakša gradnja naslednika Veba, NASA opservatorije Habitable Worlds Observatory, planirane za lansiranje 2040-ih. Za direktan snimak planeta veličine Zemlje potreban je teleskop 100 do 1.000 puta stabilniji od Veba, što nije postignuto ni u laboratoriji, kaže Ferer Čavez. Ako softver bolje čisti odsjaj, hardver sme malo više da podrhtava.

„Postprocesiranje zasnovano na fizici poput ovog moglo bi verovatno da ublaži deo budžeta greške stabilnosti za ovu opservatoriju, i samo to bi bilo važno“, rekao je Maver.

Optika će i dalje morati da miruje do na trilioniti deo metra, jer su planete nalik Zemlji oko 10 milijardi puta slabije od svojih zvezda. Ferer Čavez to sažima rečima: „Ako naš pristup radi, gradnja ove nove opservatorije može biti veoma teška, ali ne baš, baš, baš teška.“

Šta rezultat ne dokazuje

Metoda je proverena na tri zvezdana sistema, a planeta koja je izvučena već je bila poznata, pa je to potvrda postupka na poznatom objektu, a ne otkriće nove planete. Povećanje osetljivosti od 2 do 15 puta izmereno je na tim posmatranjima i ne govori ništa o planetama veličine Zemlje, za koje bi stabilnost teleskopa i dalje bila granica. Prema Maveru, zahtevi za optiku buduće opservatorije ostaju strogi i posle ovog rada.