Svemirske sile: Swift ušao u atmosferu nad Severnom Sumatrom
Teleskop je radio skoro 22 godine umesto planiranih dve, a pokušaj spasavanja u julu nije uspeo. Tech Times navodi drugo vreme i drugo mesto ulaska.
Teleskop Neil Gehrels Swift ušao je u Zemljinu atmosferu u sredu, 4. novembra 2026, u 7.39 po istočnoameričkom vremenu, odnosno u 12.39 po univerzalnom vremenu (13.39 u Srbiji). Ulazak su potvrdile američke Svemirske sile, a NASA je svoj zapis od 2. novembra istog dana dopunila potvrdom. Sprava napravljena za dvogodišnju misiju proradila je skoro 22 godine.
Gde je Swift ušao u atmosferu?
Prema NASA i Svemirskim silama, nad oblašću Severne Sumatre u Indoneziji, na oko 3,4 stepena severne geografske širine i 98,6 stepeni istočne geografske dužine. NASA je očekivala da veći deo teleskopa izgori, ali dopušta da su pojedini delovi preživeli prolaz kroz atmosferu.
Portal Tech Times navodi drugačije: ulazak oko 9.30 po univerzalnom vremenu i raspad nad Pacifikom, bez koordinata. To je razlika od tri sata. Potvrdu sa tačnim satom i koordinatama dale su Svemirske sile, pa se ovaj tekst oslanja na nju.
Zašto spasavanje nije uspelo?
NASA je firmi Katalyst Space Technologies iz Arizone dala ugovor od 30 miliona dolara za satelit LINK, koji je trebalo da podigne Swift na višu orbitu. LINK je lansiran 3. jula 2026. raketom Pegasus XL firme Northrop Grumman sa atola Kvadžalejn. Na njemu je potom otkazao električni napojni sistem, ugasila su se dva od tri zamajca za upravljanje položajem, a delimično su otkazali i potisnici na hladni gas, pa prilazak teleskopu nije izveden.
NASA i Katalyst su 19. avgusta objavili da LINK ne može da izvede podizanje orbite. Sam LINK je u atmosferu ušao 25. septembra. U ranijem tekstu o ovoj temi navodili smo procenu rizika od 1 prema 2.100. Šon Domagal-Goldman, direktor Odeljenja za astrofiziku NASA, rekao je u saopštenju: „Without intervention, Swift was going to reenter the atmosphere by year’s end.“ U prevodu: bez intervencije, Swift bi ušao u atmosferu do kraja godine.
Šta je Swift ostavio iza sebe?
Lansiran je 20. novembra 2004, težio je 1.452 kilograma (3.200 funti) i nosio je tri teleskopa za različite talasne dužine, među njima ultraljubičasto-optički teleskop (UVOT) i teleskop za uzbunu o bljesku (BAT). BAT je samostalno uočio više od 1.300 gama bljeskova, a ukupan katalog misije prelazi 2.000. Među zapaženijim posmatranjima su gama bljesak koji je trajao sedam sati i snimak jezgra Mlečnog puta oko Sagitarijusa A zvezdica u iksonima, složen iz podataka prikupljenih od 2006. do 2013. Poslednje posmatranje obavljeno je 20. oktobra, a NASA je rad misije prekinula 23. oktobra.
„Swift delivered an incredible, lasting return on investment for the nation, designed for a two-year primary mission but productive for more than 10 times as long.“
Tako je Domagal-Goldman ocenio misiju u saopštenju NASA, a dodao je: „Swift leaves us with an extraordinary archive of multiwavelength observations that will fuel new discoveries for decades more.“ Glavni istraživač misije Bred Cenko podsetio je u izjavi za medije na početak: „When Neil Gehrels, Swift’s namesake, designed the observatory, nothing like it had ever launched.“
Šta još nije poznato?
Izvori kojima raspolažemo ne pominju nijedan pronađeni deo. Daren Meknajt, viši tehnički saradnik firme LeoLabs, rekao je da je ishod otvoren: „The most likely outcome is that any surviving debris will land in the sea, but there is a chance it could impact a built-up area and cause a casualty.“ Drugim rečima, najverovatnije je da će ostaci pasti u more, ali postoji mogućnost da pogode naseljeno područje i prouzrokuju žrtvu.
Tvrdnja da su delovi preživeli zasad je opreznost NASA, a ne nalaz. Ostaje i neusaglašeno vreme ulaska, jer dva izvora nisu navela isti čas ni isto mesto, a potvrda Svemirskih sila nije pokazala ni da li je išta stiglo do tla.
