Antibiotici i sindrom iritabilnog creva u 24. godini

Antibiotici koje su ispitanici dobijali od 9. do 11. godine nadalje povezani su sa većim izgledima za sindrom iritabilnog creva u 24. godini, a izgledi rastu sa brojem recepata. Do tog zaključka došla je švedska studija koju je u ponedeljak, 19. oktobra 2026, na kongresu UEG Week 2026 u Barseloni predstavila dr Džesika Šelund (Jessica Sjölund), lekarka u Univerzitetskoj bolnici Salgrenska i istraživač na Univerzitetu u Geteborgu. Kongres organizuje Ujedinjena evropska gastroenterologija (UEG), sa sedištem u Beču.

Reč je o povezanosti, ne o dokazanom uzroku. I sama autorka u saopštenju UEG naglašava da nalaz ne utvrđuje uzročnost.

Koliko je ljudi analizirano i kako?

Tim je analizirao podatke 2.853 učesnika iz švedske populacione kohorte rođenih BAMSE. Recepti za antibiotike preuzeti su iz švedskog Registra propisanih lekova, počev od 2005. godine, kada su učesnici imali 9 do 11 godina, pa do godinu dana pre nego što je u 24. godini procenjeno da li imaju sindrom iritabilnog creva. Istraživači su gledali tri stvari: da li je osoba uopšte primila antibiotike, koliko je recepata ukupno imala i kojoj klasi lekova su pripadali.

Podatak o antibioticima, dakle, ne zavisi od sećanja ispitanika. Na tu razliku Šelund ukazuje kao na glavnu prednost studije:

„Ispitivanjem populacione grupe mladih odraslih osoba čija je izloženost antibioticima objektivno zabeležena od detinjstva i adolescencije, mogli smo da se pozabavimo ključnim ograničenjima ranijih istraživanja, uključujući oslanjanje na prisećanje na upotrebu antibiotika i na zapise specijalističke zdravstvene zaštite za utvrđivanje sindroma iritabilnog creva, koji možda ne obuhvataju ceo spektar tog sindroma u opštoj populaciji.”

Prema podacima UEG, od sindroma iritabilnog creva u Evropi boluje više od 60 miliona ljudi. Ranija istraživanja već su nagoveštavala vezu sa antibioticima, ali dokazi o tome da li izloženost u detinjstvu utiče na stanje u odraslom dobu bili su, kako navodi UEG, nedosledni.

Šta su brojke pokazale?

U 24. godini sindrom iritabilnog creva imalo je 10,0 odsto učesnika, a među njima je bilo 79,4 odsto žena. Antibiotike je u posmatranom periodu primilo 87,8 odsto onih sa sindromom, naspram 80,2 odsto onih bez njega.

Posle korekcije za pol i socioekonomski status porodice, korišćenje antibiotika nosi 1,5 puta veće izglede za sindrom (95 odsto interval poverenja od 1,0 do 2,2). Donja granica tog intervala dodiruje 1,0, što znači da je nalaz na ivici statističke značajnosti.

Izgledi rastu sa brojem recepata (P za trend manje od 0,001):

• jedan do dva recepta: 1,3 puta veći izgledi (interval poverenja 0,9 do 2,0, dakle uključuje 1,0)
• tri do pet recepata: 1,6 puta (interval 1,0 do 2,4)
• šest i više recepata: 1,7 puta (interval 1,1 do 2,6)

Kad su klase lekova posmatrane pojedinačno, značajna veza ostala je kod tetraciklina i cefalosporina. Bilo kakva upotreba tetraciklina nosila je 1,4 puta veće izglede (interval 1,1 do 1,8), a tri ili više recepata cefalosporina čak 6,0 puta veće izglede. Interval poverenja za cefalosporine je širok, od 1,9 do 18,8, što govori da je procena nepouzdana.

Izgledi (engl. odds) nisu isto što i rizik: 1,5 puta veći izgledi ne znače da je verovatnoća bolesti veća za 50 odsto.

Šta bi moglo da stoji iza veze?

Studija nije ispitivala zašto se antibiotici i sindrom iritabilnog creva javljaju zajedno. Kao mogući put autori navode promene crevne mikrobiote. Šelund objašnjava:

„Ranije studije su pokazale da antibiotici mogu da promene crevni mikrobiom, a opservaciona istraživanja sugerišu da te promene mogu da potraju nekoliko godina i da budu izraženije posle ponovljenih kura. Pošto se smatra da promene u crevnom mikrobiomu imaju ulogu u sindromu iritabilnog creva, to bi mogao da bude jedan od mogućih puteva koji stoji iza povezanosti koju smo uočili.”

Šta ovo ne dokazuje?

Šelund je jasna i u pogledu praktične poruke:

„Antibiotici ostaju važna, a ponekad i nužna terapija bakterijskih infekcija, i naši nalazi ne bi trebalo da odvrate od njihove upotrebe kada su potrebni. Pre bi se reklo da ukazuju na mogućnost dugoročnih posledica ponovljene izloženosti i dodaju razlog više da se izbegava nepotrebno propisivanje antibiotika.”

Ograničenja su u samom dizajnu. Studija je opservaciona, pa ne može da isključi da neki treći činilac, na primer učestale infekcije zbog kojih se antibiotici i propisuju, stoji i iza lekova i iza simptoma. Podaci o receptima počinju tek od 9. do 11. godine, pa raniji period života nije obuhvaćen, iako se u naslovu saopštenja govori o detinjstvu. Sindrom je procenjen jednom, u 24. godini, pa se ne može reći da li je izloženost prethodila bolesti.

U izvorima kojima raspolažemo nema podatka da je rad objavljen u recenziranom časopisu. Predstavljen je na kongresu, a autorka za dalji korak traži veće studije:

„Veće, dugoročne studije sa ponovljenim procenama sindroma iritabilnog creva tokom vremena mogle bi da pomognu da se utvrdi da li izloženost antibioticima prethodi sindromu i da li su važni vreme izlaganja ili vrsta antibiotika. Podrobnije sagledavanje infekcija, drugih zdravstvenih stanja i psiholoških i porodičnih činilaca takođe bi moglo da pomogne da se razjasni šta doprinosi ovoj povezanosti. Uz to, ponovljena merenja crevnog mikrobioma mogla bi da pruže dodatan uvid u to da li su promene mikrobioma uključene.”