Petković: Pritisak na Srbe na KiM raste pred izbore

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je u Briselu posle sastanka sa specijalnim izaslanikom Evropske unije Piterom Sorensenom 12. maja da su Srbi na Kosovu i Metohiji izloženi “gotovo svakodnevnom političkom i institucionalnom pritisku” prištinskih vlasti, prenosi portal Pravda Balkan. Petković je ocenio da kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti pred svaki izborni ciklus posegne za “jednostranim i eskalatornim merama” na štetu srpskog stanovništva.

Glavni pregovarač Beograda iznio je sagovorniku iz EU stav da je politika predsednika Aleksandra Vučića usmerena na očuvanje mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana i zaštitu prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, navodi isti portal. Konkretne mere koje je Petković naveo kao oblike pritiska obuhvataju zatvaranje srpskih institucija na severu, ograničenje rada zdravstvenih ustanova i pojačane policijske operacije u opštinama sa srpskom većinom.

Sa prištinske strane, glavni pregovarač Besnik Bisljimi izneo je posle istog ciklusa razgovora ocenu da je Petković “trideset minuta posle dogovora” izneo “netačne tvrdnje” i narušio dogovor sa Sorensenom o zajedničkom oblikovanju poruka iz Brisela, navodi portal KoSSev. Bisljimi je dodao da je Sorensen tokom razgovora izneo tri konkretne tačke dnevnog reda, koje obuhvataju radni plan, normalizaciju odnosa i sprovođenje već postignutih dogovora.

Da li su navedeni pritisci dokumentovani i posredovani na stranu Brisela?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je u izjavi za list Danas posle posete Briselu u maju navela da je Sorensenu predala dokumentaciju o “konkretnim slučajevima napada na srpsku zajednicu” i ocenila da “multietničko Kosovo i podrška Kurtiju ne idu zajedno”. Iz Kancelarije visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas, navela je portparolka Anuk Lokers, primljena su sva podneta dokumenta i prosleđena Komisiji za praćenje sprovođenja Briselskog sporazuma.

Sa strane prištinske, predstavnica kabineta Kurti je izjavila da su sve institucionalne mere u skladu sa ustavnim poretkom Kosova i da podrazumevaju primenu prava na celoj teritoriji. Kurti je u poslednjem javnom obraćanju, prenosi list Vreme, naveo da su tvrdnje o “etničkim merama” politički motivisana retorika Beograda, koja “nema oslonca u činjenicama na terenu”.

Iz srpske opozicije, Vladeta Janković iz Narodne stranke ocenio je da državna delegacija u Briselu treba ne samo da iznosi tegobnu situaciju, već i da formuliše konkretne predloge za zaštitu interesa srpske zajednice, posebno u kontekstu formiranja Zajednice srpskih opština. Sa istom rezervom istupio je i Goran Bogdanović iz Demokratske stranke, dodajući da bi institucionalna podrška srpskoj zajednici trebalo da bude predmet stalnih konsultacija opozicije i vlasti.

Sa terena, predsednik Zajedničkog saveta opština severnog Kosova Goran Rakić izjavio je da je broj srpskih institucija koje su prestale sa radom posle prištinskih zatvaranja u poslednje dve godine veći od 20, uključujući zdravstvene punktove u opštinama Zubin Potok i Leposavić. Iz srpske pravoslavne crkve, eparhija raško-prizrenska saopštila je da se manastiri i hramovi na Kosovu i Metohiji suočavaju sa otežanim pristupom finansiranju iz Beograda zbog promenjenih kosovskih bankarskih propisa o platnom prometu sa dinarom. KFOR, misija pod komandom NATO koja od 1999. godine drži mandat za bezbednost na Kosovu, izrazio je u toku maja zabrinutost zbog tenzija na severu nakon incidenta sa kosovskim policajcima u Kosovskoj Mitrovici.

Po našim saznanjima, naredni sastanak Petkovića sa Sorensenom najavljen je za 28. maj u Beogradu, a očekuje se i razgovor sa rotirajućim predsedavanjem Saveta EU. Konkretne mere koje će se predložiti u sledećem ciklusu, kao i moguća liderska komponenta dijaloga uoči samita u Tivtu 5. juna, ostaju pitanja koja čekaju operativne odgovore u narednim danima.