Petković i Bajrami u Briselu pred plan normalizacije za jun

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković i novi glavni pregovarač Prištine Agron Bajrami nastavljaju 28. maja u Briselu odvojene konsultacije. Sa obojicom razgovara specijalni izaslanik Evropske unije Peter Sorensen.

Sastanci su deo pripreme za plan normalizacije odnosa koji Brisel namerava da pokrene tokom juna.

Sorensen je 13. maja saopštio da je sa Petkovićem razmotrio rešenja za takozvane zakone Prištine o strancima i vozilima. Sa Bajramijem je istog dana razgovarao o pritisku na Srbiju i punoj primeni sporazuma.

Petković se sa Sorensenom u maju prvi put susreo 12. maja. Tada je istakao:

Srbi na Kosovu i Metohiji svakodnevno trpe politički i institucionalni pritisak iz Prištine, a Beograd je otvoren za nastavak razgovora pod uslovom da se obezbedi puna primena ranije postignutih sporazuma.

Bajrami je nasledio Besnika Bisljimija na poziciji glavnog pregovarača Prištine i već učestvuje u razgovorima sa evropskim posrednicima.

Novi format dijaloga i otvorena pitanja

Sastanci u Briselu su, prema kabinetu Sorensena, odvojeni i detaljni. Cilj je definisanje plana normalizacije u narednim mesecima.

Format se razlikuje od ranijih runde direktnih susreta dva pregovarača. Sorensen u prvoj fazi razgovara odvojeno sa obe strane, da bi u drugoj fazi došlo do zajedničkog sastanka.

Po informacijama portala Kossev iz Severne Mitrovice, sledeća zajednička runda najavljena je za prvu nedelju juna.

Najvažnija otvorena pitanja u briselskim razgovorima su:

• nedavni zakoni Prištine o registraciji vozila
• status stranaca na Kosovu
• posebne odredbe za delove Kosova sa srpskom većinom
• formiranje Zajednice srpskih opština iz Briselskog sporazuma 2013.

Beograd insistira na povlačenju zakona, dok Priština zahteva punu primenu kao deo redovne državne procedure. Po našim saznanjima, Sorensen je u prethodnim sastancima predložio kompromisni okvir u kome bi se primena pojedinih odredaba odložila do okončanja dijaloga.

Kako Brisel vidi novu fazu pregovora

Sorensen je u javnom obraćanju 13. maja izneo ocenu da je u toku konačni proces normalizacije odnosa. Po njegovoj proceni, konkretni rezultati mogli bi se očekivati pre kraja godine.

Iz Prištine, Bajrami je posle sastanka sa Sorensenom istakao:

Krajnji cilj je uzajamno priznanje uz pritisak na Srbiju i punu primenu Briselskog sporazuma, što ostaje neuslovan zahtev Prištine u svakoj rundi razgovora.

Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca, koji je pre sastanka primio Sorensena, naveo je da je dijalog ušao u odlučujuću fazu. Sledeći logičan korak, po njemu, jeste konačno rešenje statusnog pitanja.

Ministar inostranih poslova Marko Đurić, koji je sa predsednikom Vučićem u Pekingu, najavio je posebnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost odmah po povratku. Tamo će biti razmotren razvoj briselskih razgovora. Iz Predsedništva nije bilo dodatnog komentara.

Reakcije srpske opozicije i Kosova Severa

Demokratska stranka je u kratkom saopštenju izrazila zabrinutost zbog pravca dijaloga. Po njihovoj oceni, konačni dogovor mogao bi da podrazumeva ustupanje pozicija Beograda bez adekvatnih garancija za Srbe na Kosovu.

Iz Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić zatražio je da se eventualni dogovor podnese Skupštini Srbije na ratifikaciju. Po njegovom zahtevu, glasanje bi bilo pojedinačno o svakom elementu sporazuma.

Predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji Goran Rakić u listu Politika od 26. maja naveo je da je položaj Srba na severu Kosova i dalje izuzetno težak. Uvedeni zakoni o registraciji vozila, po njegovoj oceni, pogađaju osnovne aspekte svakodnevnog života.

Rakić je zatražio da se u briselskim razgovorima konačno postigne formiranje Zajednice srpskih opština.

Sledeća velika tačka, samit u Tivtu

Sledeća velika diplomatska tačka pred srpskom diplomatijom je samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu, zakazan za 5. jun.

Po informacijama iz briselskih izvora, na samitu se očekuje paralelni susret Petkovića i Bajramija sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku. Sastanak je deo priprema za novi krug dijaloga.

Hoće li tivatski samit doneti prvi konkretan plan normalizacije sa preciznim datumima?