Brisel: Sorensen sazvao Petkovića i Bisljimija za petak

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen sazvao je u sredu poseban krug konsultacija u Briselu. Glavni pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, stižu u petak na sastanak koji je zakazan za podne u sedištu Evropske službe za spoljne poslove.

Sazivanje vanrednog sastanka pred samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji se održava u Tivtu 5. juna, predstavlja diplomatski signal da Brisel želi konkretne pomake pre nego što delegacije šefova država i vlada sednu za isti sto u Crnoj Gori. Za Srbiju, koja je u maju potpisala memorandum o saradnji sa Kinom i koja paralelno održava razgovore sa Vašingtonom o energetskim sankcijama, ovaj sastanak je test sposobnosti da održi multivektorsku diplomatiju bez gubitka briselskog koloseka.

Centralne teme razgovora

Prema brifingu izvora bliskih Evropskoj službi za spoljne poslove, agenda sastanka u petak obuhvata tri ključne tačke. Prva se odnosi na status sporazuma iz Ohridskog aneksa i tehničke korake za njegovo sprovođenje. Druga obuhvata pitanje Zajednice srpskih opština, gde je nemački ustavnopravni model ranije razmatran kao moguća osnova. Treća tema je energetska saradnja i status mreže za prenos struje između Beograda i Prištine.

Bisljimi je ranije ove nedelje, u izjavi za prištinski list Koha Ditore, kazao da je Priština “spremna za razgovor o tehničkim aspektima” sporazuma, ali da insistira na “punoj implementaciji obaveza obe strane”. Petković je u utorak u Beogradu izjavio da Srbija učestvuje u dijalogu “iskreno”, ali da neće prihvatiti formulacije koje narušavaju rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Status Zajednice srpskih opština ostaje jedan od ključnih neizvršenih elemenata Briselskog sporazuma iz 2013, i Evropska unija očekuje konkretne korake od obe strane, izjavio je Sorensen u utorak za Politico EU.

Pozicija evropskih institucija

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je u sredu da će lično prisustvovati delu razgovora u petak, čime se signalizira politička težina sastanka. Kalas je preuzela mandat u decembru 2024. i u prvim mesecima zadržala uzdržan ton prema dijalogu, uz fokus na Ukrajinu. Njeno prisustvo u petak predstavlja tektonski pomak u angažmanu novog briselskog tima.

Diplomatske aktivnosti koje prethode petku obuhvataju:

• konsultacije Sorensena sa francuskim ministrom za Evropu u utorak
• razgovor specijalnog izaslanika Pariza za Zapadni Balkan sa Petkovićem
• pripremu zajedničkog non-paper-a Pariza, Berlina i Rima
• konsultacije Vašingtona sa Sorensenom o koordinaciji sa EU
• sastanak briselskog tima sa diplomatama Italije i Mađarske

Vašington je preko Stejt departmenta u utorak signalizovao da podržava Sorensenove aktivnosti i da očekuje “konstruktivan pristup” obe strane. Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil najavio je u sredu poseban razgovor sa Petkovićem pred put u Brisel.

Implikacije za samit u Tivtu

Bez konkretnih pomaka u petak, samit u Tivtu 5. juna mogao bi biti opterećen pasusima u zaključcima koji se odnose na dijalog. Beograd se zalaže da zaključci sadrže formulaciju o rezoluciji 1244 i o teritorijalnom integritetu Srbije, dok Priština traži pominjanje Ohridskog aneksa i obaveze sprovođenja svih sporazuma.

Konsultacije šefa pregovaračkog tima Srbije sa članicama EU u prethodnih deset dana obuhvatile su petnaest prestonica. Najteže razgovore Beograd je vodio sa Berlinom, gde kancelar Fridrih Merc zadržava poziciju kontinuiteta sa stavom prethodne savezne vlade, i sa Parizom, gde predsednik Emanuel Makron uslovljava napredak konkretnim koracima u oblasti vladavine prava.

Šta sledi posle petka

Posle sastanka u petak, Sorensen pruža Evropskoj službi za spoljne poslove izveštaj o ishodu konsultacija. Izveštaj je osnova za pasuse koji se odnose na dijalog u nacrtu zaključaka samita u Tivtu. Petković i Bisljimi se sledeći put sastaju u Briselu 18. juna, posle samita u Crnoj Gori, sa ciljem dogovora o operativnoj implementaciji eventualnih dogovora iz Tivta.

Sledeća sednica Saveta za opšte poslove EU 17. juna u Luksemburgu razmatraće poseban paket merila za napredak u dijalogu, na osnovu izveštaja Sorensena i ocene Evropske komisije. Beograd je preko pregovaračkog tima signalizovao spremnost za “konstruktivan razgovor”, uz uslov da pasusi o rezoluciji 1244 ostanu u tekstu.

Da li će konsultacije u petak doneti tehnički pomak ili će Beograd i Priština u Tivat ući sa neusaglašenim pozicijama o Ohridskom aneksu i Zajednici srpskih opština?