Slučaj Senjak pomera izborni kalendar prema jeseni 2026.
Hapšenje načelnika PU Beograd Veselina Milića i protest na Slaviji značajno smanjuju verovatnoću letnjih izbora, kalendar se pomera prema oktobru i novembru.
Kalendar vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji ozbiljnije se pomera prema jeseni 2026. godine, prema procenama više političkih analitičara i izvora bliskih vrhu Srpske napredne stranke. Po njihovoj zajedničkoj proceni, slučaj Senjak, sa hapšenjem načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića, i studentski protest na Trgu Slavija 23. maja, koji je okupio više od sto hiljada građana, učinili su scenario izbora u prvoj polovini jula politički nepovoljnim za vladajuću koaliciju.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila je 25. maja da će rasprava o izmenama četiri izborna zakona biti nastavljena u junu, sa intenzivnim radom parlamenta. Po tehničkom kalendaru, ako se zakoni usvoje do 28. juna, raspisivanje izbora bilo bi moguće tek u drugoj polovini jula, a sami izbori između 15. septembra i 30. novembra, što su zakonski rokovi između raspisivanja i održavanja.
Šta govore analitičari?
Sociolog Aleksandar Ivković, iz Centra za istraživanje politika, ocenio je za nedeljnik Vreme da pomeranje termina ima dve pozadine. Prva je institucionalna, jer zakonski rokovi između usvajanja zakona i izbora ne dozvoljavaju održavanje u letnjem periodu. Druga je politička, jer “nijedna vladajuća koalicija ne želi izbore u situaciji kada se javno otkrivaju veze policije, politike i organizovanog kriminala”. Po Ivkovićevoj proceni, najverovatniji termin je između 18. oktobra i 8. novembra.
Dejan Bursać, viši saradnik Instituta za političke studije, ocenio je za N1 da pomeranje izbora “nije bez rizika za vladajuću koaliciju”. Po njegovoj proceni, što duže traje vremenski period od slučaja Senjak do izbora, više je prostora za “izbijanje novih skandala koji bi ekstra erodirali rejting”. Bursać je dodao da je centralni faktor, više od slučaja Senjak, opštinski trend “pojava lokalnih lista koje sebi mogu da privuku deo glasača iz baze SNS-a”.
Sociolog Ivan Živkov, iz Beograda, primetio je da se za Vučića pitanje izbora “preselilo iz oblasti izborne matematike u oblast očuvanja kontrole nad klanovima i frakcijama unutar partije, državnog i bezbednosnog aparata”. Po Živkovu, slučaj Senjak je pokazao da Vučić “ne kontroliše sve segmente bezbednosne strukture na način na koji je do nedavno verovao”. Po njegovoj proceni, do izbora bi morala da prođe “operacija konsolidacije” unutar MUP-a.
Šta to znači za opoziciju?
Sa stanovišta opozicije, pomeranje termina otvara prostor za izradu zajedničke izborne platforme. Iz Stranke slobode i pravde, potpredsednica Marinika Tepić, izjavila je da bi vremenski okvir od četiri do pet meseci bio “dovoljan za izradu programske koalicije” sa Narodnim pokretom Srbije, Zeleno-levim frontom, Srbija centrom i Pokretom slobodnih građana. Po Tepić, formula koalicije “ostaje otvorena” i zavisi i od pozicije Demokratske stranke.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, koji je u maju nekoliko puta odbio formalnu koaliciju sa SSP, ostavio je prostor za “saradnju oko zajedničkih kandidata”. Lutovac je naglasio da je za DS “primarni cilj raspisivanje izbora”, ali da formula nastupanja ostaje predmet rasprava.
U vrhu Srpske napredne stranke, sednica Glavnog odbora 17. juna trebalo bi da donese odluku o izbornoj listi. Po izvoru bliskom vrhu stranke, lista bi prvi put posle 2014. godine mogla da bude ima i predizborne koalicione partnere, sa pet do osam mesta za predstavnike manjih stranaka. Predsednik Aleksandar Vučić, koji je 23. maja na televiziji RTS otvoreno pomenuo zakon o čišćenju policije, time je signalizirao kampanjski narativ vladajuće koalicije: “obnova institucija iznutra”.
Studentski plenumi, koji su 30. maja zakazali generalni plenum sa tačkom usvajanja pisane deklaracije, takođe ulaze u period dogovora oko sopstvene političke izlaganosti. Iz redova plenuma odbacuje se formiranje partije, ali se ostavlja prostor za podršku konkretnoj izbornoj listi pod određenim programskim uslovima.
Po podacima Centra za istraživanje politika iz Beograda, ankete sprovedene od 18. do 22. maja, neposredno pre protesta na Slaviji, pokazuju da rejting Srpske napredne stranke iznosi 31,4 odsto, što je pad od 4,2 procentna poena u odnosu na februarsku anketu istog instituta. Rejting Socijalističke partije Srbije iznosi 5,8 odsto, dok zbirni rejting opozicionih stranaka koje su zatražile smenu Vasiljevića premašuje 38 odsto, što po proceni direktora instituta Aleksandra Ivkovića “ostavlja prostor za neizvestan izborni rezultat ako se izbori održe u jesen 2026. bez dodatnih kriza”.
Hoće li sednica Glavnog odbora SNS-a 17. juna doneti najavu konkretnog izbornog datuma?
