Vučić najavio odvojene izbore i ostavku za koji dan
Predsednik poručuje da će prvo raspisati parlamentarne pa predsedničke izbore i da će podneti ostavku, dok opozicija i studenti u ponuđenim datumima vide odugovlačenje pred jesenje glasanje.
- Aleksandar Vučić najavio je odvojene izbore, prvo parlamentarne pa predsedničke, i ostavku u roku od nekoliko dana pošto raspiše parlamentarni ciklus.
- Odluku o raspisivanju najavljuje za avgust ili septembar, a samo glasanje za oktobar ili novembar 2026.
- Po Ustavu, posle ostavke predsednika dužnost preuzima predsednica Skupštine, a izbori se moraju održati u roku od 90 dana.
- Opozicija i studenti u blokadi traže unapred poznat datum i u najavi vide pokušaj razdvajanja protesta od stranaka.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. jula da će naredni izbori biti održani odvojeno, najverovatnije prvo parlamentarni pa tek potom predsednički, i da će podneti ostavku na predsedničku funkciju u roku od nekoliko dana pošto raspiše parlamentarni ciklus. Odluku o raspisivanju najavljuje za avgust ili septembar, dok bi se do glasačkih kutija stiglo u oktobru ili novembru ove godine.
Time se, bar kad je reč o formi, izlazi u susret jednom od ključnih zahteva opozicije i studenata u blokadi: da se izbori uopšte održe. Ostaje, međutim, spor oko svega ostalog, oko redosleda, datuma i uslova pod kojima se na birališta izlazi.
Šta tačno predsednik najavljuje
Vučić je precizirao da namerava da kampanju vodi sa pozicije, kako je naveo, običnog građanina i da će pomoći Srpskoj naprednoj stranci da dobije nova četiri godine mandata. Poruka je, dakle, dvostruka: povlačenje sa najviše državne funkcije i istovremeno ostajanje u središtu stranačke kampanje.
Ustavna materija ovde ne ostavlja mnogo prostora za improvizaciju. Posle ostavke predsednika republike, dužnost privremeno preuzima predsednica Narodne skupštine, koja potom raspisuje datum vanrednih predsedničkih izbora. Zakon je jasan i po pitanju rokova: glasanje se mora održati u roku od 90 dana. Upravo zato je pitanje kada tačno ostavka stiže i kada se raspisuju parlamentarni izbori daleko više od proceduralnog detalja, jer od njega zavisi ceo kalendar jeseni.
Redosled koji predsednik pominje, prvo parlamentarni pa predsednički izbori, nije neutralan potez. On razdvaja dva glasanja koja bi, održana istog dana, opoziciji dala jedinstven okvir za mobilizaciju. Razdvojena, ona teže spajaju biračko telo oko jedne poruke.
Zašto opozicija u ponuđenim datumima vidi zamku?
Odgovor leži u onome što u najavi nedostaje, a to je čvrst datum. Opozicione stranke traže da svi akteri unapred i istovremeno znaju kada se glasa, kako bi imali jednake uslove i ravnopravno vreme za kampanju. Najava koja govori o avgustu ili septembru za raspisivanje, a o oktobru ili novembru za glasanje, ostavlja širok manevarski prostor onome ko odlučuje o tajmingu.
U opoziciji najavu čitaju i kao pokušaj razdvajanja studenata u blokadi od političkih stranaka. Studenti izbore i ostavku traže od početka protesta koje je izazvao pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, i njihova poruka sve vreme stoji izvan stranačkih struktura. Ponuda odvojenih izbora, po ovom tumačenju, može da posluži da se ta dva toka razvedu u različite kalendare i različite kampanje.
Na drugoj strani, vlast poručuje da nema odugovlačenja i da se svi zahtevi za izborima ispunjavaju, samo u ustavnim okvirima i po redosledu koji predsednik smatra logičnim. Ko je u pravu, pokazaće datum kada se konačno bude znao dan glasanja, jer u izbornoj aritmetici i jedan mesec ume da bude čitava kampanja. Verujete li da će odvojeni izbori doneti ravnopravnije uslove ili samo produžiti neizvesnost do jeseni?
