Policija ignoriše naloge tužilaštva, traži se reforma
Od slučaja Generalštab do pada nadstrešnice u Novom Sadu, sve češće MUP ne postupa po nalozima tužilaštva. Tužioci dvadeset godina traže tužilačku policiju.
- Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je osam zahteva za dokaze u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, od septembra 2025. do marta 2026, i svi su ostali bez odgovora.
- U slučaju Generalštaba policija nije postupila po naredbama tužilaštva za hapšenje.
- Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca navodi da obraćanje nadređenima, ministru, vladi ili skupštini ne daje rezultate.
- CEPRIS je u februaru 2026. predložio specijalizovane istražne jedinice, dok tužioci više od dvadeset godina traže tužilačku policiju podređenu tužilaštvu.
Slučaj koji godinama tinja u srpskom pravosuđu sveden je na jednu jednostavnu sliku: tužilac potpiše nalog, a policija ga ne izvrši. Sve češće se dešava da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupa po zahtevima i naredbama tužilaštva, a posledica je da istrage staju pre nego što su i počele.
Udruženje tužilaca Srbije upozorava da problem nije u pojedinačnim slučajevima, već u sistemu u kome tužilac nominalno rukovodi istragom, ali nema sopstveni aparat koji bi njegove naloge sproveo. Po njihovim saznanjima, blokada se proteže od slučaja Generalštaba do pada nadstrešnice u Novom Sadu, dve istrage koje su obeležile poslednje mesece.
Koliko naloga ostane bez odgovora?
Brojke daju najjasniju sliku. Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je osam zahteva za prikupljanje dokaza u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, u periodu od septembra 2025. do marta 2026, i nijedan od njih nije dobio odgovor. U slučaju Generalštaba policija nije postupila ni po naredbama za hapšenje, čime je istraga praktično zaustavljena u trenutku kada je trebalo da dođe do procesnih radnji.
Ono što ostaje neprovereno, ostaje i nedokazano. Kada tužilac nema način da naredbu sprovede, dokazi se ne prikupljaju na vreme, svedoci se ne saslušavaju, a predmet stoji. Iz Udruženja tužilaca poručuju da redovni mehanizmi pritiska na policiju ne donose rezultat:
Obraćanje nadređenim starešinama, ministru, vladi ili skupštini ne daje rezultate.
Tako je situaciju opisala Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca, ukazujući da tužioci nemaju polugu kojom bi obavezali policiju na postupanje. Time se otvara pitanje šta uopšte znači zakonska odredba po kojoj tužilac rukovodi predistražnim postupkom, ako nema ko da izvrši ono što naloži.
Zašto se traži tužilačka policija?
Predlog koji se ponavlja više od dve decenije jeste osnivanje tužilačke policije, jedinice koja bi bila podređena tužilaštvu i postupala isključivo po njegovim nalozima. Tužioci ovu ideju guraju duže od dvadeset godina, smatrajući da je to jedini način da rukovođenje istragom ne ostane samo na papiru. U februaru 2026. CEPRIS je predložio formiranje specijalizovanih istražnih jedinica koje bi radile pod kontrolom tužilaštva, kao moguć korak ka istom cilju.
Argumenti se svode na nekoliko tačaka:
- tužilac koji rukovodi istragom mora imati izvršni aparat koji sprovodi njegove naloge,
- specijalizovane jedinice smanjile bi zavisnost istrage od volje policijskog rukovodstva,
- jasna linija odgovornosti otklonila bi situaciju u kojoj niko ne odgovara za neizvršen nalog.
Protivargument koji se čuje iz dela struke jeste da bi nova jedinica zahtevala kadrove, sredstva i jasno zakonsko utemeljenje, te da bez šire reforme pravosuđa rizikuje da postane još jedna institucija bez stvarnih ovlašćenja. Vlast za sada nije ponudila konkretan odgovor na predloge, niti je najavila izmene zakona koje bi promenile odnos policije i tužilaštva.
U međuvremenu, predmeti poput Generalštaba i novosadske nadstrešnice ostaju test za ceo sistem. Ako se nalozi tužilaštva i dalje budu ignorisali, pitanje prestaje da bude pravno i postaje političko: ko u Srbiji zaista odlučuje koje istrage idu napred, a koje staju?
Da li bi tužilačka policija konačno omogućila da tužilac koji potpiše nalog dobije i odgovor, ili je problem dublji od organizacione šeme?
