Slučaj Senjak prerastao je u sukob u vrhu policije

Slučaj Senjak, istraga o ubistvu u beogradskom restoranu „27”, prerastao je u otvoren sukob unutar policije. Smenjeni načelnik Policijske uprave za grad Beograd Veselin Milić, ranije i zamenik direktora policije, podneo je preko advokata krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv dvojice najviših oficira kriminalističke policije.

Prijava je objavljena 6. avgusta, a podneta je protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Kričaka i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Boška Sekulovića. Milić ih tereti za zloupotrebu službenog položaja i tvrdi da su dokaze protiv njega prikazali „selektivno, nepotpuno i neistinito”, te da su pre nego što su ga prijavili već raspolagali snimcima nadzornih kamera, podacima baznih stanica mobilne telefonije i iskazima svedoka i drugih osumnjičenih.

Šta je ostalo od prvobitne prijave protiv Milića

Ubistvo zbog kog je postupak pokrenut dogodilo se 12. maja u restoranu na Senjaku. Milić je uhapšen 15. maja, u pritvoru je proveo više od 50 dana, a početkom jula pritvor mu je ukinut i od tada se brani sa slobode.

U tom razmaku promenio se i sam predmet optužbi. Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je kvalifikaciju pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela zbog nedostatka dokaza, pa je protiv Milića ostalo neprijavljivanje krivičnog dela. Prostorno vremenska analiza, podaci baznih stanica i video zapisi nisu potvrdili navod iz prvobitne prijave da je Milić bio u restoranu u vreme ubistva. Odbačene su i optužbe protiv trojice pripadnika njegovog obezbeđenja.

Upravo na toj promeni Milić gradi svoju prijavu. U njoj se navodi:

„Naknadno dostavljeni i izvedeni dokazi, uključujući prostorno-vremensku analizu, podatke o baznim stanicama i video-snimke, nisu potvrdili navode iz krivične prijave, već su, naprotiv, doveli do njenog odbacivanja.”

Prevedeno na jezik postupka, Milić tvrdi da su dva načelnika tužiocu dostavila činjenični opis koji ne odgovara sadržini dokaza koje su imali u rukama. U prijavi se navodi i da im je cilj bio da se podrži „unapred dogovorena konstrukcija” protiv njega.

Zašto je ovo politička, a ne samo policijska stvar

Milić nije bio bilo koji policajac. Vodio je najveću policijsku upravu u zemlji i bio zamenik direktora policije, dakle čovek postavljen odlukom vrha ministarstva. Kričak i Sekulović su na svojim mestima i danas. Reč je o dva sloja iste hijerarhije koji sada jedan drugog optužuju pred istim tužilaštvom.

Tu je i procesni čvor koji će se teško razrešiti tiho. O Milićevoj prijavi odlučuje Više javno tužilaštvo u Beogradu, isto ono koje vodi postupak protiv njega i koje je ranije odbacilo najteže tačke prijave koju su podneli Kričak i Sekulović. Svaka odluka, i pokretanje istrage i odbacivanje prijave, biće pročitana kao stav o tome koja od dve struje u policiji ima pokriće u vrhu vlasti.

Odgovor je stigao van institucija

Četiri dana posle objavljivanja prijave javno se oglasila druga strana, ali ne kroz saopštenje policije ni tužilaštva. Nina Šobota, javna ličnost bliska vlasti, objavila je poruku o Miliću u kojoj tvrdi i da je pobegao u Hrvatsku.

„Izdaja je izbor”

Za razumevanje političke težine slučaja to je podatak vredan koliko i sama prijava. Kada se bivši načelnik beogradske policije, čoveka koga je vlast sama postavljala, u javnom prostoru bliskom toj vlasti opisuje kao izdajnika, poruka nije upućena samo njemu nego i svima u sistemu koji razmišljaju da svoju verziju događaja iznesu pisanim putem.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, s druge strane, nije odgovorilo na novinarska pitanja o tome kakav je Milićev radno-pravni status, da li je vraćen na posao i na kojoj bi funkciji bio. On je suspendovan i smenjen sa mesta načelnika, ali službeni podatak o tome šta je sa njegovim radnim odnosom nije objavljen.

Ostaju dva konkretna roka koja će ovu priču pomeriti dalje. Prvi je odluka tužilaštva o prijavi protiv Kričaka i Sekulovića. Drugi je postupak protiv Milića za neprijavljivanje krivičnog dela, u kome se on brani sa slobode i u kome će morati da ponovi pred sudom ono što je napisao u prijavi. Do tada, slučaj Senjak se vodi kao krivična stvar, a odvija se kao politička.