Vučić sa šefom OEBS-a: stabilnost ključ za Balkan

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je u ponedeljak, 13. jula, generalnog sekretara Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Feriduna Sinirlioglua, u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike. Sastanak je bio posvećen bezbednosnim izazovima u regionu i Evropi, kao i prilikama koje stoje pred Zapadnim Balkanom, a obe strane ocenile su da su stabilnost i poštovanje preuzetih obaveza presudni za dalji tok događaja.

Vučić je razgovor opisao kao dobar i sadržajan, naglasivši ulogu OEBS-a u očuvanju mira, bezbednosti i uzajamnog poverenja među članicama. Predsednik je precizirao da Srbija ostaje opredeljena za politiku koja počiva na međunarodnom pravu i dijalogu, te da je saradnja sa najvećom regionalnom bezbednosnom organizacijom jedan od stubova te politike.

Sinirlioglu, iskusni turski diplomata koji je organizaciju preuzeo prošle godine, u Beograd je stigao u okviru šire runde konsultacija sa liderima u regionu. OEBS u Srbiji već godinama vodi jednu od svojih najvećih terenskih misija, sa fokusom na vladavinu prava, izborne procese i jačanje demokratskih institucija, pa je razgovor na Andrićevom vencu prirodno dotakao i ta pitanja.

Šta stoji iza jezika o stabilnosti?

Formulacija da su stabilnost i odgovoran pristup ključ budućnosti Zapadnog Balkana nije nova u diplomatskom rečniku, ali se u ovom trenutku čita s posebnom pažnjom. Region i dalje nosi otvorena pitanja, od dijaloga Beograda i Prištine do unutrašnjih tenzija u susedstvu, a svaka poseta funkcionera ovog ranga meri se po tome da li donosi konkretan pomak ili ostaje na nivou principa.

Za Srbiju je odnos sa OEBS-om osetljiva ravnoteža. Organizacija je istovremeno partner u reformama i posmatrač koji ocenjuje kvalitet izbornog procesa i rada institucija, što su teme oko kojih se vlast i opozicija u Srbiji godinama spore. Kada predsednik naglašava opredeljenje za dijalog i međunarodno pravo, poruka je upućena i domaćoj i međunarodnoj publici, a stvarni test biće u tome koliko se najavljena saradnja pretoči u vidljive korake.

Kakav trag ostavlja poseta?

Susreti ovog formata retko se okončavaju spektakularnim najavama, i ovaj nije bio izuzetak. Vrednost je u kontinuitetu kanala komunikacije, u tome što najviši nivo srpske države i vrh regionalne bezbednosne organizacije zadržavaju otvoren razgovor u trenutku kada region ne oskudeva u razlozima za oprez.

Ostaje da se vidi hoće li iza diplomatskog jezika o stabilnosti uslediti konkretni pomaci na terenu, pre svega u izbornim reformama i regionalnom dijalogu koje i Brisel pomno prati. Da li poseta poput ove menja stvarnu dinamiku odnosa u regionu, ili je stabilnost postala reč koju svi izgovaraju upravo zato što je najteže postići?