Pristina odredila mesec dana pritvora petorici Srba
Osnovni sud u Pristini odredio je jednomesečni pritvor petorici uhapšenih Srba u slučaju Račak, a odbrana najavljuje žalbe jer je rešenje stiglo mejlom bez obrazloženja.
- Osnovni sud u Pristini odredio je jednomesečni pritvor petorici uhapšenih Srba, od 14. juna do 14. jula.
- Pritvoreni su iz okoline Štrpca i Gnjilana, terete se za navodne ratne zločine u Račku 1999.
- Odbrana navodi da je rešenje stiglo mejlom bez obrazloženja i najavljuje žalbe; suđenje protiv 21 lica u istom predmetu zakazano je za 20. jul.
Veće za prethodni postupak pristinskog Osnovnog suda odredilo je 15. juna jednomesečni pritvor petorici Srba uhapšenih dan ranije u predmetu Račak. Pritvor traje od 14. juna do 14. jula, a uhapšeni su iz okoline Štrpca i Gnjilana i terete se za navodne ratne zločine počinjene u tom selu 1999. godine.
Po rečima branilaca, četvorica pritvorenih su penzionisani pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, dok peti, kako navodi odbrana, nikada nije bio u MUP-u niti je bio mobilisan. Ta tvrdnja biće, najavljuju advokati, jedan od ključnih argumenata u žalbenom postupku.
Odluku je odbrana dočekala oštrim primedbama na sam način dostavljanja. Advokat odbrane naveo je da je rešenje o pritvoru stiglo elektronskom poštom, bez pisanog obrazloženja na osnovu kojeg bi se mogla osporiti zakonitost mere. “Rešenje o pritvoru dostavljeno je mejlom bez ikakvog obrazloženja, žalbe ćemo uložiti kada dobijemo obrazloženje”, precizirao je branilac. Žalbe, dakle, slede tek po prijemu obrazloženja, što odbrana tumači kao dodatno odlaganje sudske kontrole same odluke.
Zašto Beograd odluku naziva političkom?
Reakcije iz Beograda usledile su gotovo odmah. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Srpska lista osudile su hapšenja i određivanje pritvora kao nastavak progona Srba na severu i u enklavama. Iz tih adresa poručeno je da se radi o politički motivisanom potezu pristinskih institucija, a ne o postupku vođenom isključivo pravnim razlozima. Argument koji se ponavlja jeste da se mera pritvora primenjuje na ljude koji su, kako tvrde, godinama dostupni i bez prethodnih poziva na saslušanje.
Sa druge strane, pristinske institucije slučaj vode u okviru istrage o događajima u Račku, koji u albanskoj javnosti imaju simboličku težinu i često se navode kao prelomna tačka koja je prethodila intervenciji NATO. Sud, prema dostupnim informacijama, pritvor obrazlaže potrebom da se obezbedi prisustvo osumnjičenih u postupku. Spor oko činjenica iz 1999. godine, dakle, ponovo se prelama kroz pravosudni proces, sa dijametralno suprotnim tumačenjima dve strane.
Određivanje pritvora dolazi u trenutku kada je dijalog Beograda i Pristine ionako blokiran, pa svako hapšenje sa ratnim kontekstom dobija i širu političku dimenziju. Za srpsku zajednicu južno od Ibra, ovakvi postupci znače novu dozu nesigurnosti, dok pristinske vlasti insistiraju na tome da je reč o redovnom radu pravosuđa.
Šta sledi posle pritvora?
Ključni datum je 20. jul, kada je zakazano suđenje protiv 21 lica u istom predmetu Račak. Petorica kojima je sada određen pritvor deo su šireg postupka koji pristinsko pravosuđe vodi godinama, a koji Beograd osporava i po nadležnosti i po političkoj pozadini.
Do tada, težište prelazi na žalbeni postupak. Ukoliko viša instanca potvrdi pritvor, odbrana ostaje bez glavnog argumenta pred početak suđenja. Ako ga ukine zbog manjkavog obrazloženja, ceo slučaj dobija novu dinamiku i dodatno opterećuje ionako napet odnos dve strane. Pravni ishod ovog spora teško da će ostati samo pravni.
Da li određivanje pritvora pre dobijanja obrazloženja narušava pravo na odbranu, ili je reč o uobičajenoj proceduri koju će viša instanca preispitati?
