Kurti bez većine, o Srpskoj listi odlučuje Beograd
Samoopredeljenje ima 48 od potrebnih 61 mandata, a Aljbin Kurti odbijen je od LDK. Srpska lista sa devet poslanika postaje moguć jezičak na vagi, ali odluku o podršci, kažu poznavaoci prilika, ne donosi sama.
- Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojilo je 48 mandata, a za većinu u Skupštini Kosova potrebno je 61.
- PDK ima 24 mandata, LDK 20, AAK osam, dok Srpska lista sa 9 od deset srpskih mesta postaje moguć jezičak na vagi.
- Kurti je pozvao LDK na pregovore i bio odbijen; bez podrške albanskih partija ili manjina vlade nema.
- Rok za izbor predsednika je 60 dana, a neuspeh vodi ka četvrtim izborima u kratkom roku.
Težište političke drame na Kosovu pomerilo se sa brojanja glasova na pregovore o vlasti. Posle vanrednih izbora 7. juna, Pokret Samoopredeljenje premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija osvojio je 42,91 odsto, odnosno 48 mandata, što je daleko od 61 koliko je potrebno za većinu u Skupštini od 120 poslanika. Kurti je pozvao Demokratski savez Kosova (LDK) na razgovore i, prema rečima samog rukovodstva te stranke, bio odbijen.
Time se otvara aritmetika koja zavisi od nekoliko cifara. Demokratska partija Kosova (PDK) ima 24 mandata, LDK 20, a Alijansa za budućnost Kosova (AAK) osam. Srpska lista, koja je osvojila 6,18 odsto, drži devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu. U skupštini u kojoj se većina meri jednim glasom, tih devet mandata postaje računica koju nijedna strana ne može da ignoriše.
Ko može da sastavi vladu?
Na stolu su dva scenarija. Prvi je da Samoopredeljenje pokuša da dođe do većine oslanjajući se na poslanike manjinskih zajednica, uz pojedinačne prelaze. Drugi je da se opozicioni blok PDK, LDK i AAK okupi u koaliciju koja bi, uz podršku Srpske liste, prešla prag od 61 mandata. Predsednik Skupštine Đljan Konjufca priznao je da vlade nema bez albanskih partija, čime je potvrdio da Kurti nema rezervnu računicu na koju bi se oslonio bez pregovora sa rivalima.
U toj računici Srpska lista, koja je godinama bila Kurtijev politički protivnik, postaje moguć jezičak na vagi. To ne znači da je njena podrška data unapred bilo kome. Darko Dimitrijević sa Radija Goraždevac ocenio je da odluku o koalicionom potencijalu ta stranka ne donosi sama: “Srpska lista kao partija ne donosi samostalno odluke kada je u pitanju koalicioni potencijal, to rade uz podršku struktura u Beogradu.” Drugim rečima, ključ za devet srpskih mandata, po toj oceni, ne nalazi se u Prištini.
Šta sledi ako dogovora nema?
Izlaznost na izborima bila je oko 37 odsto, što sastavljanje vlasti dodatno opterećuje pitanjem legitimiteta svake buduće koalicije. Ustavni rok ostavlja prostor za pregovore, ali ne neograničeno. Za izbor predsednika Skupštine i konstituisanje vlasti predviđen je rok od 60 dana, a ako se u tom periodu ne nađe većina, Kosovo ide na nove, po redu četvrte izbore u kratkom vremenskom rasponu.
Kurti, koji je dva mandata gradio politiku na konfrontaciji i sa Beogradom i sa domaćom opozicijom, sada se nalazi u poziciji da mu za opstanak na vlasti trebaju upravo oni sa kojima je najmanje sarađivao. Opozicioni blok, sa druge strane, ima brojeve samo ako svi sednu za isti sto, a istorija odnosa PDK, LDK i AAK pokazuje da takvi savezi nisu ni laki ni trajni. Srpska lista, kao deveti i deseti potez u toj partiji, čeka da vidi koja strana nudi konkretne garancije za srpsku zajednicu na severu i u enklavama.
Za sada je izvesno samo da se odluka o tome ko vlada u Prištini delom premešta na relacije koje izlaze iz granica kosovske skupštine. Da li će se Srpska lista opredeliti za podršku opoziciji, za saradnju sa Samoopredeljenjem ili za ulogu posmatrača dok se rok bliži kraju, ostaje otvoreno pitanje. A vi, šta mislite, da li devet mandata može da odluči sudbinu vlade koja je dobila skoro upola manje glasova nego što joj treba?
