Srpska lista podnela žalbu Izbornom panelu zbog rezultata

Srpska lista zvanično je podnela žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke u Prištini na odluku Centralne izborne komisije o objavljenim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora. Žalba je uložena u Prištini, a odnosi se na način na koji je izborna administracija obradila i predstavila rezultate glasanja od 7. juna.

Time se nastavlja pravna bitka oko mesta rezervisanih za srpsku zajednicu u skupštini privremenih prištinskih institucija. Po preliminarnim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija, Pokret Samoopredeljenje ubedljivo vodi, dok je Srpska lista osvojila svih deset mandata namenjenih srpskim predstavnicima. Upravo oko procedure proglašenja tih rezultata vodi se spor pred Izbornim panelom.

Pravna bitka oko deset rezervisanih mesta

Ovo su treći izbori za prištinsku skupštinu za manje od 18 meseci, što samo po sebi govori o nestabilnosti institucionalnog okvira na severu i jugu Kosova i Metohije. Svako novo glasanje otvara isti niz pitanja, od izlaznosti u sredinama sa srpskom većinom do tumačenja propisa o garantovanim mandatima, a Izborni panel za žalbe i predstavke postao je tačka kroz koju prolazi gotovo svaki sporni korak.

Srpska lista u žalbi osporava odluku Centralne izborne komisije koja se tiče objavljivanja rezultata. Panel, kao drugostepena instanca u izbornom postupku, sada treba da oceni da li je komisija postupila u skladu sa propisima i da li su rezultati za srpski politički subjekt obrađeni na ispravan način. Od te ocene zavisi da li će proglašenje mandata biti potvrđeno ili vraćeno na ponovno odlučivanje.

Pravni put nije nov u ovom izbornom ciklusu. Već u ranijim fazama postupka srpski politički akteri obraćali su se panelu zbog odluka komisije, pa je instanca za žalbe više puta nalagala izbornoj administraciji da preispita svoje korake. Ponavljanje istog obrasca pokazuje koliko je procedura osetljiva i koliko malo prostora ostaje za neformalna rešenja.

Šta žalba znači za formiranje skupštine u Prištini?

Tajming žalbe ne može se posmatrati odvojeno od političke atmosfere. Ona dolazi u jeku tenzija izazvanih vidovdanskim hapšenjima Srba na Gazimestanu, događajem koji je dodatno zaoštrio odnose i pojačao osećaj nesigurnosti u srpskoj zajednici. U takvom okruženju svaki izborni spor dobija širi politički naboj, jer se ne tiče samo brojeva nego i pitanja da li srpski predstavnici mogu da računaju na ravnopravan tretman u institucijama.

Za samo formiranje skupštine, ishod pred panelom ima konkretan značaj. Dok traje postupak po žalbi, proces verifikacije i raspodele mandata ostaje pod znakom pitanja, što usporava konstituisanje novog saziva. Ako panel naloži ispravku, izborna administracija moraće ponovo da se pozabavi rezultatima, a ako žalbu odbije, Srpska lista zadržava mogućnost daljih pravnih koraka.

Beograd je ranije više puta isticao da je učešće Srpske liste način da se očuva glas srpske zajednice u institucijama, dok prištinske vlasti spor predstavljaju kao redovnu primenu izbornih propisa. Između ta dva tumačenja stoji panel, čija će odluka pokazati koliko je izborni okvir spreman da izdrži pritisak u uslovima trajne političke napetosti.

Da li će odluka Izbornog panela ubrzati ili dodatno zakomplikovati formiranje nove skupštine u Prištini?