Sedmoro direktora iz Gračanice pušteno uz javljanje policiji
Osnovni sud u Prištini ukinuo je pritvor sedmorici direktora srpskih ustanova iz Gračanice, dok je dvojici kolega iz Kosovske Kamenice određen kućni pritvor, uz poziv EU na pravičan postupak.
- Osnovni sud u Prištini ukinuo je pritvor sedmorici direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova iz Gračanice.
- Pušteni direktori imaju obavezu javljanja policiji do 19. juna, dok istraga o navodnom uticaju na birače traje.
- Dvojici direktora osnovnih škola iz Kosovske Kamenice određen je kućni pritvor.
- Iz Brisela je poručeno da očekuju pravičan i transparentan sudski postupak.
Za Beograd je svaki potez prištinskog pravosuđa prema srpskim direktorima na Kosovu istovremeno pravno i političko pitanje, jer pogađa institucije koje država finansira i preko kojih srpska zajednica južno od Ibra održava svakodnevni život. Osnovni sud u Prištini ukinuo je jednomesečni pritvor sedmorici direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova iz Gračanice, optuženih za navodni uticaj na birače, i zamenio ga blažom merom. Pušteni su uz obavezu redovnog javljanja policiji do 19. juna, što znači da se postupak protiv njih ne obustavlja, već nastavlja na slobodi.
Reč je o ljudima koji vode škole i zdravstvene ustanove u sredini gde srpski sistem i kosovske institucije već godinama postoje uporedo. Pušteni su Milica Dimić, Boban Petrović, Nebojša Rašić, Bratislav Lazić, Saša Mladenović, Mirjana Dimitrijević i Ljubiša Karadžić. Sud nije naveo da je odustao od optužbi, nego je ocenio da blaža mera dovoljno obezbeđuje prisustvo okrivljenih tokom istrage. Obaveza javljanja policiji do 19. juna ostavlja proceduru otvorenom i drži direktore u stalnom kontaktu sa kosovskim organima.
Šta znači razlika između Gračanice i Kamenice?
Istog dana kada je u Gračanici ukinut pritvor, dvojici direktora osnovnih škola iz Kosovske Kamenice, Negovanu Vasiću i Draganu Krstiću, određen je kućni pritvor. Razlika u meri unutar istog talasa privođenja pokazuje da prištinsko pravosuđe slučajeve ne tretira jednoobrazno, nego pravi gradaciju od javljanja policiji do zadržavanja kod kuće. Za zajednicu u Kosovskom Pomoravlju ta razlika nije formalnost: kućni pritvor direktoru škole praktično znači da ustanova ostaje bez rukovodioca u punom kapacitetu usred školske i administrativne godine.
Privođenja su izazvala reakciju među prosvetnim radnicima. Kolege širom Kosovskog Pomoravlja održale su mirne polusatne proteste podrške, okupljajući se ispred škola da bi pokazali da privedene direktore vide kao deo svoje profesionalne zajednice, a ne kao izolovane pojedince. Protesti su prošli bez incidenata, ali su jasno signalizirali da se slučaj doživljava kao pritisak na celu srpsku prosvetnu mrežu, a ne samo na imenovane pojedince.
Kako reaguju Brisel i Beograd?
Iz Evropske unije poručeno je da očekuju pravičan postupak, što je diplomatski uobičajen, ali ne i bezazlen signal. Visoka predstavnica i institucije u Briselu pažljivo prate svaki korak u kome se srpska zajednica na Kosovu suočava sa kosovskim pravosuđem, jer se takvi slučajevi prelivaju u dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU. Poziv na pravičan i transparentan postupak istovremeno je poruka Prištini da procedura mora izdržati spoljnu proveru i poruka Beogradu da Brisel slučaj drži na radaru.
Za Beograd ostaje delikatna ravnoteža: insistiranje na zaštiti direktora kao zaposlenih u sistemu koji država finansira, uz izbegavanje koraka koji bi postupak pretvorili u otvoreni politički sukob pred evropskim posrednicima. Naredni datum koji sve strane gledaju jeste 19. jun, kada ističe rok za javljanje policiji u Gračanici i kada bi moglo da se vidi da li tužilaštvo u Prištini ide ka podizanju optužnice ili ka obustavi. Da li će se postupak prema direktorima završiti pred sudom ili pred pregovaračkim stolom u Briselu?
