Vašington: Ustav Kosova garantuje mesto Srbima
Ambasada SAD u Prištini podsetila je vlast na ustavne obaveze prema srpskoj zajednici, nakon što je vršilac dužnosti predsednika potpisao razrešenje sedmoro srpskih tužilaca.
- Ambasada SAD u Prištini poručila je da Ustav Kosova garantuje zastupljenost Srba u institucijama i zatražila puno učešće srpske zajednice.
- Vršilac dužnosti predsednika Albulena Haxhiu potpisala je razrešenje sedmoro srpskih tužilaca, na zahtev Tužilačkog saveta.
- Tužioci su ostavke podneli još 2022. godine, tokom masovnog odlaska srpskih sudija i tužilaca sa severa.
- I Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog odluke i samog postupka Tužilačkog saveta.
Ambasada Sjedinjenih Država u Prištini saopštila je da Ustav Kosova garantuje zastupljenost Srba u kosovskim institucijama, reagujući na potez vršioca dužnosti predsednika Albulene Haxhiu, koja je potpisala razrešenje sedmoro srpskih tužilaca. Poruka je stigla ovih dana iz Prištine i unela je novog aktera u spor koji je do sada tekao gotovo isključivo unutar pravosudnih tela u Prištini.
Američka ambasada je, uz podsećanje na ustavnu materiju, zatražila da vlast obezbedi jednake mogućnosti i puno učešće srpske zajednice u političkom i građanskom životu. Time je Vašington jasno stavio do znanja da razrešenje tužilaca ne posmatra kao rutinsko kadrovsko pitanje, već kao test odnosa Prištine prema pravima Srba zapisanim u najvišem pravnom aktu.
Zašto se sedmoro tužilaca našlo na udaru?
Koren spora seže u 2022. godinu. Sedmoro tužilaca podnelo je ostavke tokom masovnog odlaska srpskih sudija i tužilaca iz kosovskog pravosuđa, poteza koji je tada bio deo šireg povlačenja Srba iz institucija na severu. Reč je bila o delu talasa u kojem je iz pravosuđa otišlo više od stotinu srpskih predstavnika odjednom.
Kasnije su ti tužioci pokušali da povuku svoje ostavke i vrate se na funkcije. Tužilački savet im to nije dozvolio. Umesto povratka, Savet je uputio zahtev za njihovo formalno razrešenje, koji je vršilac dužnosti predsednika potpisom pretvorila u konačnu odluku. Za srpsku zajednicu na severu, ovo znači da su mesta koja je Ustav predvideo za srpske tužioce sada ispražnjena, bez jasnog roka i mehanizma da budu popunjena pripadnicima te zajednice.
Priština postupak brani proceduralnim argumentima, tvrdeći da je Savet postupio u okviru svojih nadležnosti. Kritičari, međutim, upozoravaju da se procedura koristi da bi se zaobišla suština, a to je zagarantovana zastupljenost jedne zajednice u pravosuđu.
Šta poruka Vašingtona menja?
Uključivanje Sjedinjenih Država daje sporu težinu kakvu unutrašnja pravosudna prepirka sama po sebi ne bi imala. Kada američka ambasada podseti Prištinu na obaveze iz njenog sopstvenog ustava, to prestaje da bude tehničko pitanje i postaje pitanje kredibiliteta institucija pred glavnim međunarodnim partnerom.
Ni Brisel nije ostao po strani. Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog same odluke i zbog postupka Tužilačkog saveta, čime su se dva ključna zapadna aktera našla na istoj liniji. Retki su trenuci u kojima i Vašington i Brisel istovremeno upiru prst u konkretan potez prištinskih vlasti, a upravo to ovom slučaju daje diplomatsku dimenziju širu od pravosuđa.
Za Beograd, poruka iz Prištine potvrđuje ono na šta srpska strana godinama ukazuje, da se prava srpske zajednice na Kosovu erodiraju kroz naizgled proceduralne poteze. Za Prištinu, otvara se neugodno pitanje kako pomiriti razrešenje tužilaca sa slovom sopstvenog ustava na koje je sada podsećaju iz Vašingtona.
Da li će pritisak dvojice zapadnih partnera biti dovoljan da se srpska mesta u kosovskom pravosuđu popune, ili ostaju prazna kao trajni podsetnik na dubinu podeljenosti?
