Zakon o državljanstvu: EU kaže da krivica nije kolektivna

Evropska unija se prvi put oglasila u sporu oko člana 31 kosovskog Zakona o državljanstvu, portalu KoSSev poručivši da je odgovornost za svaku kriminalnu aktivnost, uključujući ratne zločine, individualna, i da pokušaji da se ta odgovornost kolektivizuje narušavaju međuetničke odnose. Odgovor iz Brisela stigao je 5. septembra, posle višednevne rasprave u kojoj su poslanici Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova spornu odredbu gotovo isključivo povezivali sa Srbima.

Član 31 odnosi se na državljane bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova, kao i na njihove direktne potomke, bez obzira na to gde danas žive ili koje drugo državljanstvo poseduju. Etnički kriterijum u tekstu odredbe ne postoji.

Šta tvrdi opozicija

Poslanica Demokratske partije Kosova Ganimete Musljiu ocenila je da je “član 31 štetan za Kosovo” i da bi Skupština, koja još nije konstituisana, hitno trebalo da preispita zakon. “Ako postoji samo jedan razlog zbog kojeg Skupština Kosova treba da se konstituiše što pre, glavni razlog treba da bude ovaj zakon”, rekla je Musljiu, dodajući da bi svi koji su državljanstvo stekli od aprila 2026. trebalo ponovo da prođu proceduru ili da im status bude poništen.

Poslanica Alijanse za budućnost Kosova Time Kadrijaj otišla je korak dalje, tvrdeći da odredba državljanstvo otvara i osobama koje su tokom rata počinile ubistva, silovanja i masakre. “Oni su, zapravo, prokrijumčarili ovaj zakon”, rekla je Kadrijaj, navodeći da je opozicija u trenutku glasanja bila van skupštinske sale.

Nijedna od dve poslanice nije iznela podatak o tome koliko je zahteva za državljanstvo po ovom osnovu do sada odobreno, niti kakva je etnička struktura podnosilaca.

Iz vladajuće Samoopredeljenja stiže drugačije tumačenje. Prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova Enver Dugoli naveo je da zakon prvenstveno olakšava sticanje državljanstva sunarodnicima i pripadnicima albanske zajednice iz Preševske doline, i da je sporna odredba postojala i u ranijem zakonu koji je, po njegovim rečima, usvojila sama opozicija. Ustavni osnov za nju, podsetio je, postoji od 2008. godine, a iz prelaznih odredbi je 2012. prenet u osnovne odredbe Ustava. “Mi smo veoma spremni da se ta odredba ukloni”, rekao je Dugoli, ali je uslovio to time da opozicija najpre obezbedi ustavnu većinu, uz učešće Srpske liste.

Odgovor Brisela

KoSSev je od Evropske unije zatražio ocenu jezika kojim se u raspravi kolektivno povezuju Srbi i njihovi potomci sa bezbednosnim pretnjama i ratnim zločinima. Iz Brisela nije stigao komentar na pojedinačne izjave, ali jeste principijelan odgovor:

Iako ne komentarišemo komentare, želeli bismo da podsetimo da je odgovornost za svaku kriminalnu aktivnost, uključujući ratne zločine, individualna. Pokušaji da se prizove kolektivna odgovornost narušavaju međuetničke odnose.

Na pitanje da li institucije obavezu sticanja državljanstva moraju sprovoditi individualno i bez diskriminacije po etničkoj osnovi, odgovor je bio kratak: “Princip jednakosti pred zakonom dobro je ukorenjen u pravnom okviru Kosova i trebalo bi da se primenjuje u svakom trenutku.”

Ni na izjavu Envera Dugolija o mogućem uklanjanju ustavne odredbe Evropska unija nije htela posebno da se osvrne:

Ponovo, ne komentarišemo komentare. Ustav Kosova, uključujući njegove odredbe koje se odnose na nevećinske zajednice, garantuje jednakost pred zakonom i odražava opredeljenje Kosova da očuva demokratsko multietničko društvo.

Na pitanje da li je pitanje državljanstva pokrenula ili namerava da ga pokrene sa kosovskim institucijama, Evropska unija je odgovorila širim osvrtom na proces evropskih integracija, u kojem povremeno sama ukazuje na odredbe koje bi mogle biti u suprotnosti sa pravnim tekovinama Unije. U ovom slučaju, po njihovim rečima, takve sumnje nema: “Zakon o državljanstvu nije otvorio takva pitanja.”

Druga poruka u istoj nedelji

Odgovor Evropske unije je direktniji od onog koji je KoSSev dva dana ranije, 2. septembra, dobio od Nemačke ambasade. Berlin je tada poručio da Ustav Kosovo definiše kao multietničko društvo, da očekuje od svih aktera da taj princip poštuju, i da će Nemačka posebnu pažnju posvetiti pravima etničkih zajednica zagarantovanim Ustavom, bez konkretnog osvrta na mogućnost brisanja sporne odredbe.

Zakon o državljanstvu Skupština Kosova usvojila je 23. aprila 2026. u drugom čitanju, sa 69 glasova za i dva protiv, a na snagu je stupio mesec dana kasnije, 22. maja. Da li će spor oko člana 31 dobiti epilog u vidu ustavne izmene zavisi od nečega što trenutno ne postoji, konstituisane Skupštine Kosova i većine koja bi, po Dugolijevim rečima, morala da uključi i Srpsku listu.