Tri kolone protiv vlasti: opozicija pred Vidovdan ide odvojeno
Uoči Vidovdana izostaje dogovor o zajedničkom nastupu. Najverovatniji scenario su tri odvojene kolone, a rascep glasova kroz cenzus ide u prilog vlasti.
- Uoči Vidovdana dogovor studenata u blokadi i opozicije o zajedničkom nastupu i dalje izostaje, a najverovatniji ishod su tri odvojene kolone.
- Studentska lista vodi među opozicionim opcijama, sa oko 28,7 odsto u istraživanju Faktor plusa iz aprila, ispred svih ostalih opozicionih lista.
- Vladajuća SNS lista i dalje vodi sa oko 46,4 odsto, pa rascep nezadovoljstva kroz cenzus može većinu glasova da pretvori u manjinu mandata.
- Lider Novog DSS Miloš Jovanović zalaže se za nastup u tri kolone: studenti, proevropska opozicija i autentična desnica.
Kako se Vidovdan bliži, jača procena da opozicioni blok na izbore izlazi razjedinjen. Po saznanjima iz kuloara, dogovor studenata u blokadi i parlamentarne opozicije o zajedničkoj listi i dalje izostaje, a izgledniji scenario su tri odvojene kolone. Prvu čini studentska lista, drugu proevropska opozicija okupljena oko grupacije EU5, a treću stranke desne, nacionalne orijentacije kao zaseban pol.
Istraživanja javnog mnjenja dosledno pokazuju da bi studentska lista, da se izbori održe danas, osvojila više od svake druge opozicione opcije. U istraživanju Faktor plusa iz aprila studentska lista beleži oko 28,7 odsto, ubedljivo ispred ostalih opozicionih lista. Vladajuća Srpska napredna stranka u istom istraživanju i dalje vodi, sa oko 46,4 odsto. Brojke govore jasno: opozicija ima realan kapacitet, ali ga troši na unutrašnju podelu.
Zašto studenti i opozicija ne idu zajedno?
Studenti grade legitimitet godinu i po dana upravo na distanci prema stranačkoj politici. Njihova prepoznatljivost počiva na poruci da nisu produžena ruka nijedne stranke, pa strahuju da bi prebrzo stapanje sa opozicionim akterima nagrizlo tu poziciju. Otud oprez prema svakom aranžmanu koji bi ih, makar simbolično, smestio u stari politički obrazac.
Sa druge strane, proevropska opozicija oko grupacije EU5 i stranke desnice imaju različite biračke baze, različite spoljnopolitičke prioritete i međusobno teško pomirljive programe. Lider Novog DSS Miloš Jovanović otvoreno zagovara nastup u tri kolone, navodeći da svaka kolona ima svoju publiku koju zajednička lista ne bi mogla da pokrije. U toj logici, tri liste nisu slabost nego način da se mobiliše širi spektar nezadovoljnih birača.
Računica, međutim, ima i drugu stranu. Izborni cenzus je prag koji svaka lista mora samostalno da pređe, a glasovi datih listama koje ostanu ispod njega ne pretvaraju se u mandate. Kada se nezadovoljstvo rasprši na tri kolone, raste rizik da neka od njih ostane na pragu, a da se njeni glasovi preraspodele u korist najjače liste. Tako kombinovana većina protivnika vlasti, paradoksalno, može da završi kao manjina mandata.
Kome ide u prilog razjedinjenost?
Matematika izbornog sistema ovde radi u korist vladajuće stranke. Što je opozicija razuđenija, to je veća verovatnoća da se deo njenih glasova izgubi na cenzusu, a preostali mandati raspodele tako da relativni pobednik dobije apsolutnu prednost. Vlast nije morala da osvoji više glasova da bi osvojila više mandata, dovoljno je da protivnici nastupe podeljeno.
Iz Novog DSS, preko Borisa Marsenića, poručuju da je do jedne zajedničke liste teško doći, čime se faktički potvrđuje scenario tri kolone. Vladajuća strana se za sada drži po strani od ovih previranja, prepuštajući opoziciji da sama definiše broj listi. Otvoreno pitanje ostaje da li će se do raspisivanja izbora pojaviti makar delimično ujedinjenje, recimo spajanje dve od tri kolone, ili će svaki blok krenuti svojim putem.
Studenti tvrde da je njihova snaga upravo u nezavisnosti, opozicija da je u različitosti, a aritmetika cenzusa uporno opominje da podeljen otpor lakše gubi. Da li je za rušenje većine važnije sačuvati identitet svake kolone ili obezbediti da se nijedan glas ne izgubi na pragu?
