Ponoš: Studentska lista ne može sama da pobedi na izborima
Zdravko Ponoš ocenjuje da studentska lista sa oko 30 odsto podrške ne može sama da dobije izbore, dok se raskol u opoziciji produbljuje uoči najavljenog izbornog ciklusa.
- Zdravko Ponoš procenjuje da studentska lista ima oko 30 odsto podrške i da se izbori ne mogu dobiti samo studentskim glasovima.
- Studenti blokaderi poručuju opoziciji da podrži njihovu listu i ne izlazi, uz najavu novih stranaka posle izbora.
- Deo opozicije, poput Zeleno-levog fronta, zalaže se za podršku studentskoj listi, što izaziva sukobe među liderima.
- Ponoš insistira na izborima sa uslovima, dok provladini mediji raskol tumače kao raspad opozicije.
Predsednik stranke Srce Zdravko Ponoš oglasio se ovih dana ocenom koja je razotkrila liniju rascepa u opoziciji. Po njegovim rečima, takozvana studentska lista, nastala iz protesta blokadera, uživa podršku od oko 30 odsto biračkog tela, ali sa tim rezultatom ne može sama da dobije izbore. Poruka je stigla uoči najavljenog izbornog ciklusa, u trenutku kada se opozicija još nije dogovorila ni oko toga ko izlazi, ni pod kojim uslovima.
Ponoš je precizirao da glasovi okupljeni oko studentskog pokreta nisu dovoljni za pobedu i da bi proevropskoj opoziciji više koristilo da izađe i pređe cenzus nego da se sve svede na jednu listu koja stagnira. Time je otvorio pitanje koje mesecima tinja u kuloarima: da li opozicija ide zajedno, razdeljeno, ili uopšte izlazi na izbore koje sama smatra nefer.
Zašto se opozicija ne dogovara oko liste?
Odgovor leži u dvema suprotstavljenim računicama. Blokaderi, okupljeni oko studentske liste, poručuju opoziciji da bi najsvrsishodnije bilo da podrži njihov nastup i da tradicionalne stranke ne izlaze pod svojim imenima. Poruka koju blokaderi šalju opoziciji, u parafrazi, glasi da bi objedinjeni nastup pod studentskom kapom doneo najveći učinak, uz najavu da će posle izbora nastati nove političke organizacije koje bi preuzele deo tog kapitala.
Deo opozicije spreman je da prihvati takvu logiku. Zeleno-levi front javno zagovara podršku studentskoj listi, ocenjujući da je energija sa ulica najveći adut protiv vlasti. Drugi, među njima i Ponoš, u toj računici vide rizik da se rasprši biračko telo koje već postoji i da se izgubi glasačka baza stranaka sa iskustvom u izbornim ciklusima. Otuda i sukobi među liderima, koji se sve teže kriju.
Ponoš je naglasio da za njega nije sporno samo pitanje liste, nego i pitanje uslova. Insistira na izborima sa uslovima, a ne, kako je slikovito naveo, na prelasku preko krhkog mosta izbora bez fer okvira. Za deo opozicije to znači da se prvo mora izboriti ravnopravan medijski i institucionalni teren, pa tek onda razgovarati o listama i kandidatima.
Ko čita raskol i kome on ide u prilog?
Provladini mediji raspravu tumače na sebi svojstven način, kao dokaz raspada proevropske opozicije i njene nesposobnosti da se dogovori. U toj slici, svaka nova svađa među liderima predstavlja se kao potvrda da alternativa vlasti ne postoji. Opozicija, sa druge strane, insistira da je reč o legitimnom dogovaranju ravnopravnih uslova i o traženju formule koja daje najveće šanse, a ne o raspadu.
Između te dve interpretacije ostaje biračko telo koje već mesecima prati proteste, blokade i najave izbora. Ono što je nesporno jeste da vreme radi protiv neodlučnih: što se dogovor duže odlaže, to je manevarski prostor uži, a cena neizlaska ili razjedinjenog nastupa veća. Ponoševa procena da 30 odsto nije dovoljno za pobedu jeste hladan tuš, ali je istovremeno i poziv na računicu koja nadilazi simboliku ulice.
Da li će opozicija do izbora pronaći formulu koja spaja energiju studentskog pokreta i iskustvo stranaka, ili će raskol odlučiti umesto nje?
