Radonjić traži da opozicija stane iza studentske liste
Član Anketne komisije za pad nadstrešnice Ognjen Radonjić poručuje da studentska lista treba da bude jedina kolona, uz zajedničku bazu kontrolora i advokata na svakom biračkom mestu.
Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, poručio je da svi koji žele smenu vlasti treba da podrže studentsku listu i da izađu u jednoj koloni. Izjavu je dao u intervjuu portalu Nova, objavljenom 10. avgusta 2026, koji je istog dana preneo N1.
Uz poziv na jedinstvo, Radonjić je izneo i konkretan model zajedničke kontrole glasanja: jedinstvenu bazu podataka članova biračkih odbora, posmatrača i advokata na svakom biračkom mestu, isti protokol za prijavu nepravilnosti i koordinacioni centar koji podatke sa terena objavljuje dok se glasa. Uz to je naveo da građanima unapred mora biti rečeno da odbrana rezultata podrazumeva i javni pritisak, masovne proteste i blokade institucija.
Zašto ovo govori član Anketne komisije
Radonjić se poslednje dve godine bavi utvrđivanjem odgovornosti za tragediju u kojoj je poginulo 16 ljudi. Od pada nadstrešnice prošao je 21 mesec, dve godine se navršavaju na jesen, a sudski epilog i dalje izostaje. Vode se tri postupka, dva u Beogradu i jedan u Novom Sadu.
Na vrhu piramide odgovornosti, po njegovoj oceni, nalaze se jedan predsednik, dva premijera i tri resorna ministra, uz glavnog izvođača, kineski konzorcijum CRIC-CCCC. To je njegova procena, a ne utvrđena činjenica: krivica ni u jednom od tri postupka nije utvrđena pravosnažnom presudom, a nijedno ime koje pominje nije obuhvaćeno potvrđenom optužnicom.
Odatle i njegov prelaz sa pravosuđa na izbore. Ako se odgovornost ne utvrđuje u sudnici, računica je da se pitanje prenosi na biračko mesto, pa je onda i biračko mesto ono što treba braniti.
Šta znači jedinstvena baza kontrolora
Radonjić traži da opozicione stranke ne kalkulišu sa brojem lista, nego da svoju infrastrukturu stave u funkciju kontrole glasanja. Opisao je to detaljno:
Oni koji žele da brane izbornu volju građana moraju, prvo, da uspostave zajednički opozicioni sistem kontrole, jedinstvenu bazu podataka članova biračkih odbora, posmatrača i advokata na svakom biračkom mestu, jasne protokole za prijavu nepravilnosti (fotografija, zapisnik, hitno obraćanje RIK-u i javnosti), i koordinacioni centar koji u realnom vremenu prati dešavanja na terenu i objavljuje ih.
Zahtev je operativan, ne deklarativan. Baza članova biračkih odbora i posmatrača podrazumeva da stranke jedna drugoj otvore spiskove ljudi kojima raspolažu po opštinama, što je do sada bio predmet pregovora, a ne pravilo.
Drugi deo njegovog predloga izlazi iz institucionalnog okvira. Sagovornik Nove je naveo da žalbeni put nije dovoljan:
Izborna volja se ne brani samo kroz žalbe i prigovore, nego i kroz organizovane ulične akcije
Ulične akcije opisuje kao, po mogućstvu, nenasilne. Treći uslov koji navodi je intenzivna i konstruktivna komunikacija sa inostranim akterima. Kao presudni trenutak označava izborno veče: „Na kraju, sve će se svesti na to šta ćemo mi uraditi kada tog izbornog dana, oko 21.00 čas organizovana kriminalna grupa proglasi svoju pobedu”, rekao je Radonjić, koristeći kvalifikaciju koju vlast odbacuje i koja nije utvrđena ni u jednom postupku.
Poziv na kolonu koja se još sastavlja
Poziv stiže u trenutku kada studentska lista još nema konačan sastav. Portal Srpske vesti je ranije pisao da je za vetiranje predloženo 99 imena, dakle da se lista i dalje formira kroz internu proceduru izbacivanja kandidata. Radonjić traži da se ostale stranke svrstaju iza spiska koji u ovom trenutku niko ne može da vidi u konačnom obliku.
Tu je i praktična rupa u njegovom modelu. Zajednička baza kontrolora traži nekoga ko je vodi, a nijedno ime, telo ni stranka nisu imenovani kao domaćin te baze. Bez toga se predlog svodi na apel, a apel se u izbornoj noći ne može aktivirati.
Iz vladajuće strukture nije bilo reakcije na ove ocene do zaključenja teksta, a ni intervju ne sadrži odgovor druge strane. Vlast dosadašnje sudske procese predstavlja kao dokaz da institucije rade, dok Radonjić u istim tim postupcima vidi razvlačenje.
Sledeći proverljiv korak nije govor nego papir: čim izbori budu raspisani, a datum još nije poznat, videće se da li opozicione liste predaju zajednički predlog za sastav biračkih odbora ili svaka ide sama. To je trenutak u kome se meri koliko je od ovog predloga ostalo.
