Raskol pred izbore: Marinika Tepić obezvredila studentsku listu

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je u emisiji “Utisak nedelje” da, po njenom uverenju, veliki broj ljudi ne želi da glasa za studentsku listu čak i uz poziv opozicije. Ta ocena, izrečena nekoliko dana pred Vidovdan, pala je u trenutku kada se u opozicionom taboru i dalje ne nazire dogovor o zajedničkom izlasku na izbore. Po našim saznanjima, izjava je u kuloarima protumačena kao znak dubokog raskola između etablirane opozicije i studentskog pokreta koji je tokom protekle godine izneo najveći deo uličnog pritiska.

Tepić je time, prvi put tako otvoreno sa pozicije stranačkog vrha, dovela u pitanje kapacitet liste koju mnogi smatraju najjačim opozicionim adutom. Studentski pokret, koji je do sada izbegavao formalno strančarenje, našao se u poziciji da brani sopstvene izglede od kritike koja ne dolazi iz redova vlasti, nego sa druge strane opozicionog spektra.

Zašto se opozicija lomi baš sada?

Odgovor leži u aritmetici izbornog ciklusa. Tri godine uličnog pritiska, blokada i protesta dovele su opoziciju do tačke u kojoj se mora odlučiti kako izlazi na birališta, a upravo tu počinju razlike. Studentska lista nastupa kao nestranačka snaga sa visokim poverenjem, proevropska opozicija okupljena u takozvanom bloku EU5 računa na svoju infrastrukturu i prepoznatljive lidere, dok desnica ima sopstveno biračko telo koje se ni ideološki ni programski ne preklapa sa prve dve kolone.

Spajanje tih kolona u jednu listu zahtevalo bi ustupke koje, sudeći po dosadašnjim signalima, nijedna strana nije spremna da ponudi. Studenti strahuju da bi ulazak u koaliciju sa stranačkim akterima razvodnio njihov kredibilitet stečen van politike. Stranke, sa druge strane, ne žele da se rastvore u pokretu koji nema klasičnu organizaciju ni izbornu mašineriju. Tepićeva izjava, ma koliko oštro zvučala, zapravo otkriva tu računicu: deo stranačke opozicije procenjuje da samostalni nastup nosi manje rizika nego ulazak pod tuđu zastavu.

Najizvesniji scenario, kako stvari sada stoje, jeste izlazak u tri odvojene kolone. Takav rasplet vlasti odgovara jer rascepkan opozicioni glas teže prelazi cenzus i teže gradi parlamentarnu većinu. Istraživanja javnog mnjenja, međutim, daju studentskoj listi poziciju koju etablirana opozicija ne sme da ignoriše: da su izbori danas, ta lista bi, prema dostupnim merenjima, osvojila više glasova od svake pojedinačne liste na sceni.

Šta sledi pred Vidovdan?

Vidovdan, 28. jun, godinama je u srpskoj politici simbolički datum za velike najave i okupljanja, pa se i ovogodišnji kalendar puni očekivanjima. Pitanje nije više da li će opozicija nastupiti jedinstveno, jer taj voz, čini se, već odmiče, nego koliko će je razjedinjenost koštati na dan izbora. Svaki dan bez dogovora učvršćuje scenario tri kolone i smanjuje manevarski prostor za naknadno ujedinjavanje.

Tepić nije precizirala da li njena ocena znači i zvaničan stav stranke o samostalnom nastupu, niti je studentski pokret do zaključenja ovog teksta uzvratio na njene reči. U opoziciji se, međutim, dobro zna da javno umanjivanje tuđih izgleda retko ostaje bez odgovora, posebno u jeku kampanje. Pred biračima koji od opozicije godinama traže jedinstvo, svaka pukotina na toj strani postaje argument za onu drugu.

Da li rascepkana opozicija na tri kolone može da pobedi vlast, ili svaka odvojena lista zapravo igra protiv zajedničkog cilja?