Blokade u više gradova: Interventna rasterala Autokomandu

Građani i studenti blokirali su u petak, 11. jula, saobraćaj u šest gradova Srbije, a najoštriji rasplet dogodio se na beogradskoj Autokomandi, gde je interventna policija razbila okupljanje i onemogućila ponovno zauzimanje saobraćajne petlje. Blokade su, po najavama zborova građana, istovremeno održane u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu i Subotici, čime je protestni talas ušao u novu, geografski razuđeniju fazu.

U Beogradu je težište bilo na Autokomandi, raskrsnici koja povezuje autoput sa jugom grada. Kada su okupljeni pokušali da zaustave saobraćaj, interventne jedinice su ušle u masu i rasterale demonstrante, a potom držale položaj kako do ponovne blokade ne bi došlo. Građani su najavili povratak, pa je oko petlje tokom večeri vladala napeta ravnoteža između policijskog kordona i onih koji su odbijali da se raziđu.

Van prestonice, slika je bila raznolika. U Užicu su demonstranti blokirali magistralni put ka Zlatiboru, jednu od najprometnijih saobraćajnica na jugozapadu zemlje, u jeku turističke sezone. U Nišu je blokada izvedena biciklima, a u Novom Sadu je drugog dana zaredom bio zatvoren jedan od mostova preko Dunava. Zahtevi okupljenih nisu se promenili: raspisivanje vanrednih izbora i puštanje na slobodu onih koji su privedeni tokom ranijih blokada.

Zašto blokade ne prestaju?

Odgovor leži u tome što ni jedna ni druga strana ne vidi razlog da popusti. Organizatori tvrde da su ulica i blokada jedina preostala poluga pritiska pošto, kako navode, institucionalni put ne daje rezultate. Za njih je svaki novi grad na mapi dokaz da protest nije lokalna epizoda, već pojava koja se širi i van Beograda i Novog Sada, gde je i počela.

Vlast, sa druge strane, poručuje da neće pregovarati pod pritiskom ulice. Predsednik Aleksandar Vučić ponovio je tezu na kojoj insistira mesecima: da dok jedni blokiraju, drugi grade, i da se zemlja ne može voditi zaustavljanjem saobraćaja. Lider Srpske napredne stranke Miloš Vučević otišao je korak dalje i upozorio da se iza poruka blokadera, kako je naveo, krije namera da se Srbija destabilizuje. Time je sukob prebačen sa pitanja izbora na pitanje bezbednosti i reda, što je za vlast pogodniji teren.

Šta dalje čeka obe strane

Ključna nepoznanica je izdržljivost. Protesti ovog tipa žive od kontinuiteta, a policijsko razbijanje okupljanja na Autokomandi pokazuje da država više nije spremna da toleriše duge blokade saobraćajnica. Ako se scenario iz Beograda ponovi u Užicu ili Novom Sadu, otvara se prostor za incidente kakvih je već bilo tokom ranijih okupljanja.

Za vlast, rizik je drugačiji. Svako razbijanje blokade daje demonstrantima novu sliku i novi argument, a širenje protesta na manje sredine pokazuje da nezadovoljstvo nije ograničeno na univerzitetske centre. Pitanje vanrednih izbora, koje vlast za sada odbija, ostaje viseći mač: što duže traje pat-pozicija, to je teže tvrditi da je reč o marginalnoj pojavi.

Ono što se u petak videlo na šest raskrsnica nije bio kraj, nego nova runda iste borbe. Da li će sledeći potez doći sa ulice ili iz institucija, i ko će prvi proceniti da je cena istrajavanja previsoka?