Protesti se ne stišavaju: Niš zbog pruge, Subotica bez blokade
Dok se u Nišu demonstracije zbog izgradnje pruge nastavljaju, vlasnici mopeda u Subotici okončali su blokadu puta posle razgovora sa gradom, što pokazuje koliko su lokalni izrazi protestnog talasa raznorodni.
- U Nišu su 22. jula nastavljene demonstracije povodom izgradnje pruge.
- Vlasnici mopeda u Subotici okončali su blokadu puta posle razgovora sa gradskim vlastima.
- Zborovi i blokade šire se kao lokalni izrazi šireg protestnog talasa uoči izbornog ciklusa.
- Vlasti su u pojedinim gradovima najavljivale snimanje učesnika okupljanja, što opozicija oštro kritikuje.
Protestni talas koji već mesecima menja lice srpskih gradova ne pokazuje znake stišavanja, ali sve jasnije menja oblik. U Nišu su građani 22. jula nastavili demonstracije zbog izgradnje pruge, dok su u Subotici vlasnici mopeda istog dana okončali blokadu puta pošto su seli za sto sa gradskim vlastima. Dva grada, dva povoda, jedan širi kontekst.
Ono što se nekada slivalo u jednu masovnu koloru u prestonici sada se prelama kroz desetine lokalnih žarišta. Svaki grad ima svoj konkretan povod, svoju ulicu i svoj sto za pregovore, a upravo ta raznorodnost postaje glavna odlika ovog trenutka. U Nišu je to trasa pruge i način na koji se ona probija kroz grad. U Subotici je to bila sudbina onih koji svakodnevno izlaze na put na dva točka.
Zašto se protesti sele iz Beograda u lokalne sredine?
Odgovor leži u prirodi samog talasa. Kada nezadovoljstvo dovoljno dugo traje, ono prestaje da bude jedna tema i postaje jezik kojim građani govore o svemu što ih tišti. Pruga u Nišu nije samo infrastrukturno pitanje, već i pitanje ko odlučuje i po kojoj proceduri. Blokada u Subotici nije bila samo saobraćajna, već i test da li lokalna vlast uopšte sluša ljude pre nego što se nadju na ulici.
Po našim saznanjima, upravo je spremnost gradskih vlasti u Subotici da razgovaraju dovela do brzog raspleta. Vlasnici mopeda su dobili sagovornika, pa je i potreba za blokadom pala. U Nišu takvog raspleta još nema, pa demonstracije traju. Razlika izmedju ta dva ishoda više govori o odnosu vlasti prema gradjanima nego bilo koja izjava sa govornice.
Ovaj mozaik zborova i blokada teško je svesti na jedan naslov. Negde su u pitanju studenti, negde poljoprivrednici, negde ljudi okupljeni oko sasvim konkretnog lokalnog problema. Zajedničko im je osećaj da se odluke donose bez njih i da je izlazak na ulicu jedini način da ih neko čuje. Uoči izbornog ciklusa, svaki takav lokalni zbor dobija i političku težinu, hteo to neko ili ne.
Šta znači najava snimanja učesnika okupljanja?
Poseban ton celoj slici daje činjenica da su vlasti u pojedinim gradovima najavljivale snimanje učesnika okupljanja. Za deo javnosti to je legitiman bezbednosni postupak. Za opoziciju i za organizatore, to je pritisak koji ima za cilj da odvrati ljude od izlaska na ulicu. Predstavnici opozicionih stranaka takav pristup oštro kritikuju i tvrde da najava snimanja gradjane tretira kao osumnjičene, a ne kao ljude koji koriste pravo na okupljanje.
Vlast, sa druge strane, poručuje da je red na ulicama u interesu svih i da niko ko protestuje mirno nema razloga za brigu. Ova dva čitanja iste mere pokazuju koliko je poverenje izmedju dve strane naruseno. Kada se čak i tehničko pitanje kamere pretvori u političku raspravu, jasno je da je prostor za mirni dogovor uzak.
Subotica je ove nedelje pokazala jednu stranu tog prostora: kada postoji volja za razgovorom, blokada se okončava za nekoliko sati. Niš pokazuje drugu: kada te volje nema ili kada je povod krupniji, demonstracije se nastavljaju. Izmedju ta dva grada nalazi se cela mapa aktuelnih blokada i cela dilema srpske politike pred izbore. Da li će vlast ovaj talas dočekati razgovorom ili snimanjem, i šta bi za vas bio znak da se stvari zaista pomeraju?
