Đurić u Rimu: dijalog sa Prištinom ostaje glavni izazov
Na ministarskom sastanku grupe Prijatelji Zapadnog Balkana u Vili Madama usvojena je Rimska povelja o kredibilnom proširenju EU, a Antonio Tajani postavio je cilj članstva celog regiona do 2030. godine.
- U Vili Madama u Rimu 10. jula održan je ministarski sastanak grupe Prijatelji Zapadnog Balkana, na kojem je usvojena Rimska povelja o kredibilnom proširenju EU.
- Srbiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je poručio da glavni izazov ostaje dijalog Beograda i Prištine.
- Italijanski potpredsednik vlade Antonio Tajani postavio je cilj članstva celog Zapadnog Balkana u Uniji do 2030. godine.
- Sastanku su prisustvovale visoka predstavnica EU Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je iz Rima da glavni izazov na evropskom putu Beograda ostaje dijalog sa Prištinom. Izjavu je dao u petak, 10. jula, na ministarskom sastanku neformalne grupe Prijatelji Zapadnog Balkana, održanom u reprezentativnoj Vili Madama.
Sastanak je okupio šefove diplomatija zemalja regiona i predstavnike Evropske unije, a na njemu je usvojena Rimska povelja, politički dokument pokrenut na italijansku inicijativu. Povelja poziva na stabilan, predvidiv i kredibilan proces proširenja, uz jasnu poruku Briselu da region ne sme da čeka. Domaćin je bio italijanski potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, a skupu su prisustvovale visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Da li je 2030. realan rok za ceo region?
Tajani je postavio konkretan cilj, članstvo svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji do 2030. godine. Za italijansku diplomatiju to nije nova teza, Rim već duže vreme insistira na tome da je integracija regiona strateško pitanje bezbednosti i stabilnosti kontinenta, a ne tehnička procedura koja može da se odlaže unedogled.
Rok, međutim, zavisi od varijabli koje ne kontroliše samo Brisel. Za Srbiju je centralna prepreka upravo ono što je Đurić naveo, normalizacija odnosa sa Prištinom, poglavlje koje već godinama usporava napredak u pregovorima. Bez pomaka u tom procesu teško je zamisliti da bi Beograd zatvorio ključna poglavlja u naredne četiri godine, ma koliko ambiciozan bio kalendar koji dolazi iz Rima.
Ostaje i pitanje jednoglasnosti. Svaka odluka o proširenju traži saglasnost svih članica, a nekoliko otvorenih bilateralnih sporova u regionu i dalje stoji na putu. Rimska povelja je zato pre svega politički signal, izraz volje prijateljski nastrojenih prestonica, a ne obavezujući raspored koji garantuje datum.
Šta Rimska povelja znači za Beograd
Za Srbiju je vrednost ovog sastanka dvostruka. Prvo, potvrđuje da u Uniji postoji krug država koje aktivno guraju proširenje napred, među kojima je Italija jedan od najglasnijih zagovornika. Drugo, dokument regionu vraća temu na dnevni red u trenutku kada je evropska pažnja podeljena između rata u Ukrajini, migracija i unutrašnjih tenzija u samoj Uniji.
Đurić je u Rimu istakao značaj globalnih i regionalnih inicijativa i posvećenost Srbije procesu evropskih integracija. Poruka je pažljivo dozirana, potvrda evropskog kursa, ali i podsećanje da odgovornost za tempo nije samo na Beogradu. Prisustvo Kaje Kalas i Marte Kos daje sastanku institucionalnu težinu, jer bez podrške ključnih ljudi iz Brisela nijedan datum ne prelazi iz deklaracije u obavezu.
Za sada, Rimska povelja je dokument dobre volje. Njena stvarna vrednost meriće se time da li će za njom uslediti konkretni koraci, otvaranje klastera, pomak u dijalogu i jasan signal da 2030. nije samo simbolična godina. Da li verujete da region može da dočeka članstvo u Uniji do kraja decenije, ili je rok iz Rima još jedno obećanje koje će vreme staviti na probu?
