Samit EU i Zapadnog Balkana u Tivtu: 42 delegacije, fokus na dijalogu
Pripreme za samit EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu ulaze u završnu fazu, očekuje se 42 delegacije, težište agende biće dijalog Beograda i Prištine i status pristupnih pregovora.
- Samit EU i Zapadnog Balkana održaće se 5. juna 2026. u Tivtu, prvi takav događaj u istoriji Crne Gore.
- Domaćin je predsednik Crne Gore Jakov Milatović, očekuju se 42 delegacije.
- Težište agende biće dijalog Beograda i Prištine, pristupni pregovori i bezbednost u regionu.
- Centar dešavanja je Porto Montenegro, deo grada biće pod posebnim bezbednosnim režimom.
Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana održaće se 5. juna 2026. u Tivtu, kao prvi događaj takvog ranga u istoriji Crne Gore. Domaćin je Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, a očekuju se 42 delegacije i oko 300 predstavnika međunarodnih i domaćih medija.
Centar održavanja biće Porto Montenegro, deo grada biće pod posebnim bezbednosnim režimom, a saobraćaj na delu jadranske magistrale biće obustavljen u toku samita. Organizacioni odbor, kojim rukovodi Kabinet predsednika Crne Gore, najavio je da će deo programa biti zatvoren za javnost.
Spisak najavljenih delegacija
Među evropskim učesnicima najavljen je dolazak:
- Antonija Košte, predsednika Evropskog saveta
- Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije
- Emanuela Makrona, predsednika Francuske
- Fridriha Merca, kancelara Nemačke
- Pedra Sančeza, predsednika Vlade Španije
- Đorđe Meloni, predsednice Vlade Italije
Iz regiona Zapadnog Balkana očekuje se prisustvo predsednika Aleksandra Vučića, predsednika Severne Makedonije Gordane Siljanovske Davkove, premijera Bosne i Hercegovine Borjane Krišto, premijera Severne Makedonije, predsednika Albanije i premijera Albina Kurtija iz Prištine.
Agenda samita
Po protokolu Predsedništva Crne Gore, težište razgovora biće na tri tačke. Prvo, dijalog Beograda i Prištine i status normalizacije odnosa posle nedavnih susreta kod Petera Sorensena. Drugo, status pristupnih pregovora za zemlje Zapadnog Balkana u svetlu nove metodologije EU. Treće, bezbednosna pitanja regiona, uključujući energetsku stabilnost i migrantske rute.
Crna Gora i Albanija očekuju da budu pomenute kao najbliže kandidatkinje za zatvaranje pristupnih poglavlja, dok Srbija i Severna Makedonija očekuju jasnije signale o nastavku pregovora i nakon usvajanja izbornog zakonodavstva.
Samit u Tivtu je prilika da se Zapadni Balkan ne tretira kao jedinstvena geografska oznaka, već kao šest različitih zemalja sa različitim brzinama i različitim agendama, navedeno je u pripremnom dokumentu Predsedništva Crne Gore.
Šta očekuje Beograd
Iz Kabineta predsednika Srbije najavljen je radni susret sa Ursulom fon der Lajen na marginama samita. Po nezvaničnim saznanjima izvora bliskih organizatorima, Beograd želi razgovor o ekonomskim aspektima sankcionih režima protiv ruskih kompanija u Srbiji, pre svega u sektoru energetike.
Iz Brisela je naznačeno da je samit i prilika da se otvori razgovor o EU planu rasta za Srbiju u svetlu predizbornih obaveza po pitanju ODIHR preporuka koje je Skupština razmatrala u maju.
Bezbednost i logistika
Po saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, u Tivtu će biti raspoređeno preko dve hiljade policajaca, a koordinacija sa bezbednosnim službama zemalja čije lidere prima biće na najvišem nivou. Vazdušni prostor iznad Tivta biće zatvoren u toku samita.
Da li će samit u Tivtu pokrenuti dijalog Beograda i Prištine iz trenutne pat-pozicije ili će se odložiti za jesen?
