Kosovo bez Skupštine i predsednika: ustavni rok curi

Mesec dana posle vanrednih izbora održanih 7. juna, Priština i dalje nema konstituisanu Skupštinu ni izabranog predsednika republike. Ustavni rok od 30 dana, koji teče od potvrde konačnih rezultata 9. jula, ističe 7. avgusta, a premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti do tog datuma mora da obezbedi ono što mu birači nisu dali na glasačkim listićima: kvalifikovanu većinu i saglasnost bar dela opozicije.

Samoopredeljenje je i na ovim izborima osvojilo najviše glasova, ali ponovo bez apsolutne većine u parlamentu od 120 poslanika. Srpska lista ima devet mandata. Aritmetika je nemilosrdna: vlada bi tehnički mogla da se sastavi uz podršku manjinskih poslanika, ali izbor predsednika Kosova traži najmanje 80 glasova, što Kurtija primorava da razgovara sa strankama koje je godinama tretirao kao protivnike.

Zašto se Priština zaglavila na startu?

Formalna prepreka je naizgled tehnička, a suštinski politička. Spor se vrti oko komisije za tajno glasanje o predsedniku Skupštine, bez koje se konstitutivna sednica ne može privesti kraju. Ustavni sud je ranije precizirao da prva sednica parlamenta mora biti završena, a ne tek sazvana, u okviru propisanog roka, čime je Prištini oduzet manevarski prostor za odugovlačenje.

Kurti se u proteklih nekoliko dana sastao sa liderima tri najveće opozicione stranke, Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza i Alijanse za budućnost Kosova. Sa Bedrijem Hamzom iz PDK i Ljumirom Abdiksikuom iz LDK razgovori su vođeni odvojeno, ali bez dogovora. Poruka opozicije je jednoznačna: ostaju van vlasti, a odgovornost za formiranje institucija prebacuju na pobednika izbora. Reč je o poznatoj matrici u kojoj svaka strana čeka da druga prva popusti, dok ustavni sat otkucava.

Šta sledi ako rok istekne?

Scenario koji niko u Prištini javno ne priželjkuje, ali ga sve češće pominju u kuloarima, jeste novi izlazak na birališta. Ako konstitutivna sednica ne bude okončana do 7. avgusta, Kosovo bi ušlo u drugi uzastopni izborni ciklus, sa neizvesnim ishodom i produženim periodom institucionalnog vakuuma. Za entitet čiji je put ka evropskim integracijama i onako opterećen zastojem u dijalogu sa Beogradom, dodatni mesec bez funkcionalnog parlamenta i šefa države nije puka proceduralna smetnja, već signal o dubini političke blokade.

Kurti tvrdi da odgovornost za institucije snose svi, opozicija uzvraća da je odgovornost na onome ko je izbore dobio. Obe strane se pozivaju na Ustav, a nijedna za sada ne nudi izlaz koji bi obezbedio 80 potpisa pod imenom budućeg predsednika. Rok je fiksan i ne poznaje političke izgovore.

Da li će Priština do 7. avgusta pronaći formulu za većinu, ili birače ponovo čeka izlazak na glasačka mesta pre kraja leta?