Privođenja na blokadama i rat narativa oko odgovornosti
Nova noć blokada širom Srbije donela je privođenja i najave krivičnih prijava, dok vlast govori o manjini uz spoljnu podršku, a opozicija o nesrazmernoj sili i pritisku na institucije.
- Tokom nove noći blokada širom Srbije nastavljena su privođenja učesnika, uz najavu krivičnih i prekršajnih prijava.
- MUP je saopštio da je u aktivnostima građanske neposlušnosti učestvovalo oko 3.681 osobe; na Autokomandi je saobraćaj bio blokiran 24 sata.
- Vlast poruke sa protesta naziva napadom na državu i govori o manjini uz spoljnu podršku, dok opozicija i deo javnosti govore o nesrazmernoj sili.
- Demonstranti traže oslobađanje privedenih, među kojima su bili i studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti.
Blokade su se u petak uveče vratile na ulice više gradova u Srbiji, a sa njima i privođenja učesnika. U Beogradu je centralna raskrsnica na Autokomandi bila blokirana punih 24 sata, interventne jedinice su u jednom trenutku razbile blokadu, dok su građani nastavljali da prelaze pešačke prelaze. U Užicu su demonstranti probili kordon i seli na magistralni put, a policija je, prema navodima sa lica mesta, upotrebila suzavac.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u aktivnostima građanske neposlušnosti, koje su remetile saobraćaj, učestvovalo oko 3.681 lice, uz najavu krivičnih i prekršajnih prijava. Na Fakultetu dramskih umetnosti privedeno je osmoro, među njima studenti i profesor, koji su kasnije pušteni. Iste večeri protesti su održani i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Dva narativa o istoj noći
Ono što se dogodilo na ulicama jedno je, a ono što se o tome govori sasvim drugo. Predsednik Vlade u tehničkom mandatu Miloš Vučević poručio je da građani moraju da vide, kako je naveo, kakvu Srbiju nude oni koji napadaju Aleksandra Vučića. Poruka je jasna po strukturi: protest se ne prikazuje kao izraz nezadovoljstva, nego kao napad na državu i njeno rukovodstvo.
Sa druge strane, opozicija i deo javnosti u istim scenama vide nešto suprotno. Za njih su privođenja, kordoni i suzavac dokaz nesrazmerne sile i institucionalnog pritiska na građane koji koriste pravo na okupljanje. Privedeni profesori i studenti postali su, u tom čitanju, simbol države koja na neposlušnost odgovara silom umesto razgovorom.
Između te dve slike nema mnogo zajedničkog tla. Vlast broji učesnike da bi pokazala da je reč o manjini, opozicija broji privedene da bi pokazala razmere pritiska. Isti podaci, dve suprotne poruke.
Ko je ovde manjina?
Teza o manjini uz spoljnu podršku je politički zgodna jer istovremeno umanjuje protest i prebacuje odgovornost na inostranstvo. Ako je reč o nekolicini koju vode strani interesi, onda država ne razgovara sa svojim nezadovoljnim građanima, nego brani suverenitet. To je narativ koji ne traži ustupke, nego čvrstinu.
Problem je što se takva teza teško slaže sa slikama iz više gradova u istoj noći. Kada se protesti odvijaju u Beogradu, Užicu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu istovremeno, opis manjine postaje sve teži za održavanje. Vlast to zna, pa je akcenat sve više na spoljnoj podršci, jer se broj ljudi na ulici ne može poreći.
Ostaje pitanje trajanja. Blokade se ponavljaju, privođenja se gomilaju, prijave se najavljuju, a razgovora nema. Svaka strana računa da druga prva popusti. Pitanje za čitaoca je jednostavno: da li se sukob dva narativa može razrešiti brojevima i prijavama, ili je za izlaz iz ćorsokaka potreban razgovor koji za sada niko ne nudi?
