Privođenja poslanika: opozicija vidi represiju, Dačić negira

Talas privođenja opozicionih funkcionera i saslušanja povodom blokada saobraćajnica podelio je srpsku javnost na dva nepomirljiva tabora. Više opozicionih funkcionera privedeno je i ispitivano u vezi sa protestima, dok je deo privedenih tokom blokada zadržan zbog navodnog remećenja javnog reda i mira. Evroposlanik Vladimir Prebilič takav postupak policije naziva pravnom represijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić negira svaki politički motiv i tvrdi da je reč o rutinskom postupanju po zakonu.

Spor traje već danima i sada je prešao granice Srbije. Deo poslanika Evropskog parlamenta zatražio je zaštitu aktivista, novinara i studenata, čime je unutrašnji politički sukob dobio i evropsku dimenziju. U središtu spora nije jedan događaj, već obrazac: da li policija reaguje na konkretne prekršaje ili se privođenja koriste kao poruka protestnom pokretu.

Zašto su privođenja podelila javnost

Opozicija tvrdi da se iza formulacije o remećenju reda krije politički odabir meta. Prebilič, koji je i predsednik jedne slovenačke stranke, privođenje političkih funkcionera opisao je kao pravnu represiju i upozorio da takvi potezi udaljavaju Srbiju od evropskog puta. Njegova ocena nije usamljena. Deo evropskih poslanika javno je pozvao na zaštitu onih koji učestvuju u protestima, od studenata do novinara, insistirajući da mirno okupljanje ne sme da povlači policijsku intervenciju.

Vlast na to gleda drugačije. Prema stanovištu koje zastupa Dačić, policija ne bira koga će privesti prema političkoj pripadnosti, već reaguje na blokade koje ometaju saobraćaj i svakodnevni život građana. U toj optici, funkcioneri koji su privedeni nisu meta zbog svojih uverenja, nego zbog konkretnog ponašanja na terenu. Razlika u tumačenju istog događaja pokazuje koliko je poverenje između dve strane erodiralo.

Za posmatrača sa strane, problem je što obe strane govore o istim scenama, a izvode potpuno suprotne zaključke. Jedni vide građane koji koriste ustavno pravo na okupljanje, drugi vide organizovano ometanje javnog reda. Bez nezavisne provere svakog pojedinačnog slučaja, ta dva narativa ostaju paralelna i ne dodiruju se.

Da li je reč o zakonu ili o pritisku?

Odgovor na to pitanje ne može dati politička izjava, nego sudski postupak. Ključno je kako će tužilaštvo i sudovi tretirati privedene: da li će navodno remećenje reda izdržati proveru pred sudom ili će se pokazati da je zadržavanje bilo prekomerno. Ishod tih postupaka odrediće da li je reč o zakonitom radu policije ili o pritisku na neistomišljenike, kako tvrdi opozicija.

Dačić insistira da institucije rade svoj posao i da nema naloga sa vrha. Opozicija uzvraća da upravo brojnost i vremenska podudarnost privođenja govore o koordinaciji. Uključivanje evroposlanika dodatno podiže ulog, jer Srbija vodi pristupne pregovore u kojima se poštovanje sloboda okupljanja i izražavanja meri konkretnim slučajevima, a ne deklaracijama.

Ono što se u ovom trenutku pouzdano zna jeste da je nekoliko funkcionera prošlo kroz policijske i tužilačke procedure, da vlast to brani kao zakonito, i da deo Evrope u tome vidi upozoravajući signal. Sve preko toga zavisi od dokaza koji tek treba da budu izneti.

Verujete li da će sudovi u ovim slučajevima presuditi nezavisno od političkog pritiska, ili očekujete da će ishod pratiti liniju vlasti?