Aleksandru Radiću određen pritvor i raspisana poternica

Viši sud u Beogradu odredio je u četvrtak, 17. jula, pritvor i naredio raspisivanje poternice za vojnim analitičarom Aleksandrom Radićem. Sud je time prihvatio predlog tužilaštva u istrazi koja se vodi zbog tvrdnji o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa na protestu održanom 15. marta 2025. godine u Beogradu.

Radić se, prema navodima tužilaštva, sumnjiči za dva krivična dela, pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i odavanje tajnih podataka, kvalifikovana po članu 98. Tužilaštvo je precizilo i da je analitičar napustio zemlju 24. juna i da se od tada nalazi u inostranstvu, što je, kako se navodi, bio jedan od razloga za predlog najstrože mere.

Šta je jezgro sumnje protiv Radića?

U središtu slučaja je tvrdnja da je Radić prvi javno plasirao informaciju o navodnoj upotrebi zvučnog topa protiv okupljenih građana tokom martovskog skupa. Ta tvrdnja je mesecima bila predmet oštre političke i stručne rasprave, sa suprotstavljenim ocenama o tome šta se te večeri zaista dogodilo na ulicama prestonice.

Odluka suda oslanja se na kvalifikaciju iz člana 98, koji obuhvata radnje usmerene protiv ustavnog poretka i bezbednosti države. Pravni okvir je, dakle, znatno teži od klasičnih dela iz oblasti javnog informisanja, i upravo ta činjenica je slučaj gurnula iz domena medijske polemike u domen krivične istrage sa raspisanom poternicom.

Za samog analitičara ovo je prekretnica. Poternica praktično znači da se, dok god boravi van Srbije, procesuiranje odvija u njegovom odsustvu, a svaki mogući povratak vezuje se za pritvorsku meru koju je sud već izrekao.

Progon ili zakoniti postupak?

Reakcije su, očekivano, podeljene po liniji vlast, opozicija. Deo opozicije i jednog dela javnosti postupak ocenjuje kao politički progon i pritisak na kritičare vlasti, tvrdeći da se instrumentima tužilaštva i suda odgovara na neugodne tvrdnje, a ne na dokazane radnje. Po toj oceni, težina kvalifikacije nesrazmerna je onome što je Radić izneo.

Sa druge strane, u prilog zakonitosti postupka ističe se da je reč o redovnoj sudskoj proceduri u kojoj je nadležni sud prihvatio obrazložen predlog tužilaštva, i da odavanje tajnih podataka i dela protiv bezbednosti spadaju u najozbiljnije kategorije krivičnog zakonika bez obzira na to ko je osumnjičeni.

Ono što se ne spori jesu činjenice postupka, odluka je doneta, mera je pritvor, poternica je raspisana, a osumnjičeni je van dosega domaćih organa. Sve ostalo, od ocene motiva do procene dokaza, tek treba da prođe kroz sudski proces koji za sada teče bez prisustva glavnog aktera.

Kako će se, po vašem mišljenju, ovaj slučaj odraziti na granicu između slobode javnog govora i krivične odgovornosti u Srbiji?