Poverenik opomenuo Šapića zbog objave o Mladiću kao heroju

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću da vodi računa da na svojim nalozima na društvenim mrežama ne objavljuje sadržaj koji može dovesti do podsticanja mržnje. Preporuka je upućena povodom objave u kojoj je Šapić fotografiju osuđenog Ratka Mladića opisao kao srpskog heroja.

Sporna objava postavljena je 18. aprila na Fejsbuku i Instagramu, uz emotikon srpske zastave. Pritužbu Povereniku podnela je Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je taj sadržaj okvalifikovala kao govor mržnje i diskriminaciju usmerenu prema bošnjačkoj i hrvatskoj zajednici, posebno prema žrtvama zločina za koje je Mladić pravnosnažno osuđen.

U preporuci se navodi da javni funkcioneri imaju posebnu odgovornost u načinu na koji komuniciraju sa javnošću, jer njihove poruke dopiru do velikog broja građana i mogu oblikovati javnu klimu. Poverenik je, prema zakonu, gradonačelniku ostavio rok da postupi po preporuci i da ga o tome obavesti.

Koliko obavezuje preporuka Poverenika?

Preporuka nije kazna niti sudska presuda. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisna institucija koja postupa po pritužbama, utvrđuje da li je došlo do diskriminacije i izdaje mišljenja i preporuke. Njegova snaga je pre svega u javnom autoritetu, a ne u novčanoj sankciji.

Zakon o zabrani diskriminacije predviđa da onaj kome je preporuka upućena treba da postupi po njoj u ostavljenom roku. Ako to izostane, Poverenik može da izda opomenu i da o nepostupanju obavesti javnost, čime pritisak prelazi sa pravne na političku ravan. Za funkcionera na čelu prestonice, upravo je ta javna dimenzija najosetljivija.

Šapić je više puta isticao da su njegovi stavovi o nacionalnim temama deo ličnog uverenja i da ih neće menjati po nalogu. Da li će ovoga puta odgovoriti Povereniku ili preporuku prećutati, ostaje pitanje na koje odgovor zavisi od njega samog.

Odgovornost onih koji govore u ime institucija

Slučaj otvara širu temu koja se u srpskoj javnosti vraća godinama, granicu između slobode govora izabranog funkcionera i njegove obaveze prema svim građanima koje predstavlja. Gradonačelnik Beograda ne govori samo u svoje ime, već i sa pozicije koja nosi institucionalnu težinu.

Inicijativa mladih za ljudska prava svoju pritužbu vidi kao test da li nezavisne institucije reaguju kada javni funkcioner deli sadržaj o ratnom zločincu. Sa druge strane, deo javnosti i političkog miljea u Šapićevoj poruci vidi izraz nacionalnog stava koji, po njihovom tumačenju, ne bi trebalo da bude predmet institucionalnog postupka. Poverenik se, izbegavajući ulazak u političku ocenu, zadržao na pravnom okviru i na standardu ponašanja koji se očekuje od nosilaca javnih funkcija.

Ova preporuka neće promeniti pravni status Ratka Mladića niti će, sama po sebi, izmeniti retoriku srpske politike. Ali postavlja pitanje koje se tiče svakog izabranog zvaničnika, koliko daleko sme da ide poruka onoga ko govori sa mesta koje pripada svim građanima?